Да ли су то људи који су рођени у нашем граду, или пак они који довољно дуго живе у њему да би се тако осећали? Да ли се Новосађанином може назвати и особа која је тек пристигла у наш град а већ се заљубила у њега?
Време доноси разне промене… понекад не примећујемо те пипке који се пружају по реалности око нас, све док нас чврсто не пригрле и не будемо приморани да видимо да око нас ништа није као што је некада било.
Ствари су прилично једноставне. Такт града се мења, а и ми са њиме.
Које су то одлике, које нас, разликују од њих? Који су то шаблони понашања које када усвојимо можемо да се декларишемо као Новосађанин.
Прави Новосађани су они који и даље, поред све технологије која нас окружује, воле да изађу у парк на клупу и читају новине.
То су они који су пријатељски настројени према националним, верским и другим мањинама, и имају изражену идеју о међусобном суживоту и толеранцији.
Људи који без проблема могу да пошаљу своју децу саме у школу јер саобраћај и даље није толико луд да би се плашили за њихове животе.
Новосађани не воле промене. Урбанизација им је драга само зато што је корисна али би је по дифолту заменили за уживање у погледу на неко старо здање.
Мушкарци су кадри у одмеравању згодних жена, али не тако кадри у прилажењу, а наше даме некако увек освоје они “дођоши“ са мало више смелости.
Типично је и да, када неће да их трећа комшиница разуме, две комшинице крену да причају на мађарском.
Пешаци чекају зелено светло на семафору и када нема аутомобила на коловозу, а ако видите да се неко усудио да прекрши тај прећутни договор града и његових становника, те пређе на црвено светло, знајте да није одавде.
Чињеница је да се у другим градовима прилично брже живи, и да код нас атмосфера није као у другим местима, али…
По чему смо још посебни, осим по томе што мислимо да смо посебни?
Преузмите андроид апликацију.
