Od malena su nas učili da se u restoranu/kafiću, a čak i bilo gde drugde u javnosti gde reprezentujemo uspešno ili neuspešno vaspitanje naših roditelja, moramo da se “ponašamo“.
Iz tog razloga smo se svi, pre ili kasnije susreli sa bontonom.
Bonton označava skup pravila i normi pristojnog ponašanja u svakodnevnom životu. Dakle, uzimamo ga kao smernicu za ponašanje gde god se na ovom svetu pronašli.
Psihološki gledano, poštovanjem ovih pravila uvek ćemo se osećati prijatno u bilo kom društvu, samo moramo imati na umu da se pravila ponašanja u različitim civilizacijama, ponekad, malo razlikuju.
Novosađani su poznati po svojoj hedonističkoj noti. Oni, naprosto, obožavaju da odlaze u restorane i uživaju, kako u ukusima omiljene i dobro im poznate hrane, tako i novih eksperimentalnih jela.
Naravno, odlazak u restoran, koliko god interesantan bio kada su u solo režiji, ne može da se poredi sa onim scenarijem u kome u rapsodiji ukusa uživaju zajedno sa svojim prijateljima.
Oni koji redovno odlaze u restorane već su vrlo dobro upoznati sa pravilima ponašanja u istoimenim objektima.
Pravila su jasna i odnose se na to kako sesti, kako koristiti pribor, kako upotrebiti salvetu, kako se obući, da li držati laktove na stolu, kako se ponašati ukoliko vam hrana padne na sto, itd?
Međutim, ono što je ponekad enigma i najkultivisanijim Novosađanima jeste pitanje kako se ponašati kada na kraju druženja dođe vreme da se plati račun?
Iako je pravilo da onaj koji pozove na klopu, kasnije plati ručak, ponekad, kada se na brzaka dogovorimo da bismo mogli otići da prezalogajimo, niko ne može da odredi ko je bio inicijator ove brilijantne ideje.
Iz ovog razloga, kada je u restoranu veće društvo i na kraju dođe vreme za naplatu, svi vade novčanike i počinje “gombanje“ oko toga ko će da plati račun.
Osoba koja je najozbiljnija u svojoj nameri obično se prva hvata za račun i rešava ga, dok mu za to vreme ostali guraju novce u ruke, prizivaju konobara ka njima i svađaju se uvređeni jer su “navodno“ baš oni hteli da plate ovom prilikom.
Prema pravilima ponašanja u restoranu, to i nije najsjajniji scenario, jer nadglašavanje, dovikivanje, preplitanje ruku preko stola i ostala propratna dešavanja koja uslede u ovakvim trenucima nisu odraz kulutre koju Novosađani tako glasno umeju da svojataju, kao da su je i sami izmislili.
Ukoliko se nađete u ovakvoj situaciji osobi koja se prva ponudi da plati račun treba da dopustite da to i učini, a tek kasnije kada konobar ode, treba da se ponudite da joj refundirate određeni deo računa.
Takođe, ukoliko sa svojim prijateljima imate dogovor da svako plaća svoj račun, najbolje bi bilo da se dogovorite ko će od vas konobaru dati novac za sve, pa se kasnije raskusurajte.
Čisto zbog toga da konobar ne bi donosio četiri različita računa, te da se vi pred njim ne biste raskusuravali jer to, nažalost, ume da potraje.
U nekim društvima se obično zna, jednom plaćam ja, drugi put ti.
Ukoliko ste dama i pozvani ste na sastanak, račun bi trebalo da plati muškarac koji vas je izveo na večeru, međutim, ukoliko ste na večeru otišli sa prijateljem koji vas je nekoliko poslednjih puta počastio, sasvim je u redu ponuditi se da ovoga puta račun platite vi.
Bilo kako bilo, ukoliko se unapred dogovorite sa svojim prijateljima, izbeći ćete bespotrebno mozganje o tome na kome je ovog puta red da plati i, u potpunosti uživati u ručku i druženju.
Ne kaže se za džabe: Dogovor kuću gradi!
Preuzmite android aplikaciju.
