Istraživanje o maržama u trgovini i prehrambenoj industriji i njihov uticaj na inflaciju cena hrane u Srbiji pokrenula je polemiku u javnosti ko na hrani zarađuje više – proizvođači ili maloprodaja.
Nacionalna kancelarija za statistiku saopštila je da je stopa bruto marže koju trgovci ostvaruju prošle godine iznosila 14,9 odsto, a ona koju su ostvarili proizvođači – 54,1 odsto.
Taj podatak već po objavljivanju sukobio je stavove dva sektora jer i trgovci i proizvođači tvrde da ovi drugi zarađuju više. Bez obzira ko je dobio veći deo kolača, na gubitku je kupac koji očigledno živi u vremenu u kome se više ne može očekivati jeftina hrana.
Kako se dalje navodi u istraživanju RZS, uočeno je da one grane delatnosti i proizvodnje prehrambenih proizvoda koje imaju visok udeo indirektnih troškova (u odnosu na prosek celokupne delatnosti) beleže visoke stope bruto marže.
Pa tako, unutar prehrambene industrije najviša stopa bruto marže zabeležena je prošle godine u delatnosti proizvodnje pekarskih proizvoda i testenine od 98,8 odsto, koju upravo karakteriše visok udeo indirektnih troškova (40,6 odsto u 2023).
Najniža stopa bruto marže bila je kod proizvodnje mlinskih proizvoda, skroba i skrobnih proizvoda od 20,8 odsto, što je u skladu sa nižim udelom indirektnih troškova od 8,5 odsto u prošloj godini.
Iz ovog podatka o bruto maržama dalo bi se zaključiti u široj javnosti da je pekarska industrija apsolutni rekorder po zaradama. Istina, pri odlasku u pekaru i prosečnom potrošaču izgleda upravo tako jer su cene peciva paprene.
Ali ako se sagleda i podatak o bruto profitnim stopama preduzeća u ovoj grani, što je takođe objavljeno u ovom istraživanju, može se videti da je ona neuporedivo manja od bruto marže i iznosi 15,26 odsto.
Takođe u pekarskoj industriji kažu da u realnosti trgovci zarađuju značajno više od pekara.
Preuzmite android aplikaciju.
