Истраживање о маржама у трговини и прехрамбеној индустрији и њихов утицај на инфлацију цена хране у Србији покренула је полемику у јавности ко на храни зарађује више – произвођачи или малопродаја.
Национална канцеларија за статистику саопштила је да је стопа бруто марже коју трговци остварују прошле године износила 14,9 одсто, а она коју су остварили произвођачи – 54,1 одсто.
Тај податак већ по објављивању сукобио је ставове два сектора јер и трговци и произвођачи тврде да ови други зарађују више. Без обзира ко је добио већи део колача, на губитку је купац који очигледно живи у времену у коме се више не може очекивати јефтина храна.
Како се даље наводи у истраживању РЗС, уочено је да оне гране делатности и производње прехрамбених производа које имају висок удео индиректних трошкова (у односу на просек целокупне делатности) бележе високе стопе бруто марже.
Па тако, унутар прехрамбене индустрије највиша стопа бруто марже забележена је прошле године у делатности производње пекарских производа и тестенине од 98,8 одсто, коју управо карактерише висок удео индиректних трошкова (40,6 одсто у 2023).
Најнижа стопа бруто марже била је код производње млинских производа, скроба и скробних производа од 20,8 одсто, што је у складу са нижим уделом индиректних трошкова од 8,5 одсто у прошлој години.
Из овог податка о бруто маржама дало би се закључити у широј јавности да је пекарска индустрија апсолутни рекордер по зарадама. Истина, при одласку у пекару и просечном потрошачу изгледа управо тако јер су цене пецива папрене.
Али ако се сагледа и податак о бруто профитним стопама предузећа у овој грани, што је такође објављено у овом истраживању, може се видети да је она неупоредиво мања од бруто марже и износи 15,26 одсто.
Такође у пекарској индустрији кажу да у реалности трговци зарађују значајно више од пекара.
Преузмите андроид апликацију.
