Građani Srbije u nedelju 16. januara od 7 časova, kada se otvore biračka mesta, svojim glasom, direktno, odlučiće da li će doći do promena u Ustavu Republike Srbije.
Ustav se menja u oblasti pravosuđa da bi se srpsko zakonodavstvo uskladilo sa evropskim u procesu pristupanja Srbije Evropskoj uniji (EU), ali nisu samo evropske integracije u pitanju, ovo pitanje ima značaj za sveukupan napredak Srbije, za dolazak stranih investitora, ali i za sigirnost domaćih investitora.
Izmene podrazumevaju isključivanje parlamenta iz izbora sudija i tužilaca – prema Ustavu, sada, sudije i tužioce biraju poslanici, a izmenama bi se izbor izmestio u nezavisna tela – Visoki savet sudstva i Visoki savet tužilaca (sadašnje Državno veće tužilaca). Vrhovnog tužioca (sada Republički javni tužilac), međutim, i dalje bi birali poslanici.
Kao i kod svakog referendumskog pitanja, postoje oni koji su „Za“ promene i oni koji su „Protiv“.
U analizi Vojvodina uživo, pogledajmo kako su se izjasnili akteri na javnoj sceni u vezi sa referendumskim pitanjem:
DA: Aleksandar Vučić, Ana Brnabić, Ivica Dačić, Srpska napredna stranka, Socijalistička partija Srbije, Evropska unija, Venecijanska komisija
NE: Ne davimo Beograd, Dosta je bilo, Dveri, Demokratska stranka Srbije, Demokratska stranka, Srpska radikalna stranka, Narodna stranka
Ovaj referendum je važan za budućnost naše zemlje i da uvek možemo da se ponosimo nezavisnim pravosuđem i samostalnim tužilaštvom, rekao je Vučić.
U svom obraćanju na RTS-u, Aleksandar Vučić je istakao da referendum nije ni partijsko ni političko pitanje, već da se radi o budućnosti Srbije.
Evropska unija podržava promenu ovog dela Ustava, pa tako ambasador Nemačke u Srbiji, Tomas Šib objašnjava: „Na refendumu 16. januara reč je isključivo o reformi u oblasti pravosuđa, ni o čemu drugom, a ovom reformom će Srbija napredovati na putu ka EU. Ubedljivo DA bi 16. januara bilo veoma važno“, rekao je u decembru ambasador.
Sa druge strane u opoziciji su se izdvojila dva tabora.
Jedan, koji će referendum da bojkotuje, ili bolje rečeno ignoriše, kao što je stranka Dragana Đilasa – SSP.
I drugi deo opozicije, koji poziva da se glasa protiv ustavnih promena. Tu su Ne davimo Beograd, Dveri, Dosta je bilo, Narodna stranka.
U svakom slučaju, opozicija šalje jasnu poruku da nije zainteresovana za napredak Srbije, da nije za evropske integracije kao i da im nije stalo do mišljenja građana.
Organizacije civilnog društva podsećaju da izmene u pravosuđu jesu jedan od uslova za priključenje EU, ali da nije cilj da se one „samo odrade“, već da se korenitim izmenama omogući što veća nezavisnost sudija i tužilaca.
Referendum može biti obavezujući posle kojeg je Narodna skupština dužna da potvrdi referendumsku odluku ili savetodavni kad Narodna skupština nije dužna da to uradi. Referendum koji će biti održan 16. januara 2022. godine je obavezujući.
Ako građani na referendumu potvrde akt, onda se taj akt smatra usvojenim danom održavanja referenduma.
Nakon toga Narodna skupština doneće odluku o proglašenju akta o promeni Ustava narednog dana od dana podnošenja konačnog izveštaja o sprovedenom referendumu.
Suprotno, ako građani akt nisu potvrdili, smatra se da nije ni donet.
Referendum je način na koji se građani neposredno izjašnjavaju, zaokružujući jedan od ponuđenih odgovora.
Građani su ti koji daju poslednju reč i odlučuju.
Preuzmite android aplikaciju.
