Грађани Србије у недељу 16. јануара од 7 часова, када се отворе бирачка места, својим гласом, директно, одлучиће да ли ће доћи до промена у Уставу Републике Србије.
Устав се мења у области правосуђа да би се српско законодавство ускладило са европским у процесу приступања Србије Европској унији (ЕУ), али нису само европске интеграције у питању, ово питање има значај за свеукупан напредак Србије, за долазак страних инвеститора, али и за сигирност домаћих инвеститора.
Измене подразумевају искључивање парламента из избора судија и тужилаца – према Уставу, сада, судије и тужиоце бирају посланици, а изменама би се избор изместио у независна тела – Високи савет судства и Високи савет тужилаца (садашње Државно веће тужилаца). Врховног тужиоца (сада Републички јавни тужилац), међутим, и даље би бирали посланици.
Као и код сваког референдумског питања, постоје они који су „За“ промене и они који су „Против“.
У анализи Војводина уживо, погледајмо како су се изјаснили актери на јавној сцени у вези са референдумским питањем:
ДА: Александар Вучић, Ана Брнабић, Ивица Дачић, Српска напредна странка, Социјалистичка партија Србије, Европска унија, Венецијанска комисија
НЕ: Не давимо Београд, Доста је било, Двери, Демократска странка Србије, Демократска странка, Српска радикална странка, Народна странка
Овај референдум је важан за будућност наше земље и да увек можемо да се поносимо независним правосуђем и самосталним тужилаштвом, рекао је Вучић.
У свом обраћању на РТС-у, Александар Вучић је истакао да референдум није ни партијско ни политичко питање, већ да се ради о будућности Србије.
Европска унија подржава промену овог дела Устава, па тако амбасадор Немачке у Србији, Томас Шиб објашњава: „На рефендуму 16. јануара реч је искључиво о реформи у области правосуђа, ни о чему другом, а овом реформом ће Србија напредовати на путу ка ЕУ. Убедљиво ДА би 16. јануара било веома важно“, рекао је у децембру амбасадор.
Са друге стране у опозицији су се издвојила два табора.
Један, који ће референдум да бојкотује, или боље речено игнорише, као што је странка Драгана Ђиласа – ССП.
И други део опозиције, који позива да се гласа против уставних промена. Ту су Не давимо Београд, Двери, Доста је било, Народна странка.
У сваком случају, опозиција шаље јасну поруку да није заинтересована за напредак Србије, да није за европске интеграције као и да им није стало до мишљења грађана.
Организације цивилног друштва подсећају да измене у правосуђу јесу један од услова за прикључење ЕУ, али да није циљ да се оне „само одраде“, већ да се коренитим изменама омогући што већа независност судија и тужилаца.
Референдум може бити обавезујући после којег је Народна скупштина дужна да потврди референдумску одлуку или саветодавни кад Народна скупштина није дужна да то уради. Референдум који ће бити одржан 16. јануара 2022. године је обавезујући.
Ако грађани на референдуму потврде акт, онда се тај акт сматра усвојеним даном одржавања референдума.
Након тога Народна скупштина донеће одлуку о проглашењу акта о промени Устава наредног дана од дана подношења коначног извештаја о спроведеном референдуму.
Супротно, ако грађани акт нису потврдили, сматра се да није ни донет.
Референдум је начин на који се грађани непосредно изјашњавају, заокружујући један од понуђених одговора.
Грађани су ти који дају последњу реч и одлучују.
Преузмите андроид апликацију.
