Српска читаоница у Новом Саду настала је у 19. веку као место које ће да интегрише културни живот Срба у времену када су се они борили за своју слободу.
Српска читаоница претеча је онога што данас познајемо као Градску библиотеку, с тим да је Српска читаоница у том времену имала много више учешћа у културном и друштвеном животу, пре свега због одлука које је доносила. На челном месту ове институције налазили су се многе значајне личности тога доба, а неке од одлука које су се догодиле на седницама остаће заувек у аманет Новосађанима.
Настанак Српске читаонице
Српска читаоница настала је 1845. године. За њено оснивање од Пештанске власти борили су се знаменити Срби, али и многобројно становништво града које је желело да оснажи своју културну, друштвену и националну позицију. Рад Српске читаонице се организовао и годину раније пре њеног оснивања, јер су за оснивање били потребни људи, средства и донације. Позната су била окупљања широм Новог Сада како би знаменити и имућни Срби могли да учествују и оставе свој лични печет у настајању нечега што ће бити значајно за додатну едукацију и живот тадашњих, али и будућих генерација. Према чланку Културног центра Нови Сад прва оснивачка скупштина Српске читаонице догодила се 23. септембра 1845. године у згради Грчке школе, на адреси Грчкошколска улица број 3.
Од тада па надаље, на добро познатом месту свих Новосађана, Дунавској 3, почела је са радом читаоница која је својим прикупљеним књижевним фондом постала ново место окупљања становника града.
Свој пуни сјаја Српска читаоница доживела је у другој половини 19. века када је заиста почела да остварује циљеве због којих је и настала.
Председавајући Српске читаонице и одлуке које је Српска читаоница кроз свој рад донела
Од свог оснивања па надаље, читаоница је имала за председавајуће сва велика имена. Први и привремени управник био је Јован Рајић, а недуго за њим званични управник ове институције био је Јован Хаџић.
1961. године на чело Српске читаонице засео је нико други до Светозар Милетић. У његово време, док је он био председавајући, секретарску функцију обављао је наш чувени песник Јован Јовановић Змај.
Управо у време Милетићевог мандата, на једној од скупштина града донесена је одлука да за оснивањем Српског народног позоришта. Званичан датум одржавања те скуштине на којој је преседавао Светозар Милетић догодила се 28. јула 1861. године.
Поред ове одлуке, на будућим председавњима Српске читаонице донесене су још неке бројне одлуке, попут оснивања Првог српског певачког друштва, али и рађање неких других.
У то време Српска читаоница остала је упамћена као место на коме су се поред читања књига, одржавале бројне друге активности попут балова, различитих едукативних програма, беседа…
Иако су у представништву, у првим оснивачким годинама, били неки од најзначајнијих личности Србије и Новог Сада, треба истаћи да је у доношењу одлука и рада Српске читаонице било укључено више људи, поготво књижевника и академика окушљених око Матице српске.
Преузмите андроид апликацију.
