Vlast u Crnoj Gori još se zvanično nisu oglasile povodom odluke o zabrani preleta aviona ministra spoljnih poslova Rusije Sergeja Lavrova, koji je danas trebalo da doputuje u Beograd, a podgorički portal Borba piše da je to učinio lično ministar spoljnih poslova Ranko Krivokapić, bez znanja premijera Dritana Abazovića.
Portal je objavio dokument Ministarstva spoljnih poslova u kojem se vidi da odluka o zabrani preleta aviona ruskog ministra nije doneta na sednici vlade.
„Neverovatno zvuči da jedan ministar u vladi može samoinicijativno da donese ovakvu odluku, a da premijer i ostali clanovi vlade već dva dana ćute na ovaj skandal“, piše Borba.
U međuvremenu su se oglasili predsednik DEMOS-a i predsednik parlamentarnog Odbora za međunarodne odnose i iseljenike Miodrag Lekić i predsednik Odbora za bezbednost i jedan od lidera Demokratskog fronta Milan Knežević.
I dok Knežević u svom maniru kritikuje crnogorsku vlast zbog zabrane preleta aviona šefa ruske diplomatije, Lekić pita da li je i na kojoj sednici neki crnogorski državni organ odlučio da ne dozvoli prelet ministru inostranih poslova Rusije Sergeju Lavrovu na teritoriji Crne Gore.
Lekić je poručio da mu je dužnost da u slučaju izbegavanja jasnih odgovora o ovim i drugim pitanjima da vrlo brzo zakaže javno kontrolno saslušanje na Odboru za međunarodne odnose i iseljenike najodgovornijih i direktno državnih funkcionera.
„Podsećamo da se većina zemalja Evropske unije zalažu i za diplomatsko rešavanje ratnog sukoba u Ukrajini, da one učestvuju u kontaktima u kojima su preleti aviona tehnička pretpostvaka“, poručio je Lekić u saopštenju objavljenom na Fejsbuku.
Kao primer je naveo Tursku, koja ima isti status kandidata za članstvo u EU kao i Crna Gora, a koja, kako navodi, vrlo aktivno učestvuje u diplomatskim medijacijama dozvoljavajući ne samo prelete već i sletanje ruskih diplomata na svojoj teritoriji.
Lekić je zatražio objašnjenje kada je usvojena odluka i s kojim obrazloženjem da Crna Gora usmerava vojnu pomoć ukrajinskoj strani, „kako je to izjavio ministar odbrane vlade Crne Gore“.
„Postavlja se i pitanje da li crnogorske vlasti autonomno donose odluke, eventualno konsultujući Evropsku uniju i NATO i to u kojem modalitetu, ili možda dobija impute od trećih subjekata“, naveo je Lekić.
Lekić je naveo i da većina građana, kojima, kako kaže, osuđuje invaziju i agresiju Rusije na Ukrajnu bez poštovanja normi međunarodnog prava i odluke Saveta bezbednosti UN, kao uostalom sve druge takve agresije, ali to, ističe, ne znači da građani Crne Gore ne treba da budu upoznati sa odlukama svoje države, imajući u vidu i sve posledice tih odluka.
Knežević je reagovao u svom maniru i poručio da su vlastima u Podgorici, kako je naveo, „možda usta puna Brisela i Vašingtona, ali ćete do kraja života podrigivati na votku i boršč“.
Knežević je na Tviteru poručio i da „postoje snimci“ i dodao:
„Da vam nije bilo Lavrova 2006. godine ne bi mogli da mu 2022. zabranite prelet preko Crne Gore koji traje dva minuta i 14 sekundi.
Gradonačelnik Radojičić sa ambasadorkom Švedske posadio 30 stabala
Preuzmite android aplikaciju.
