Zmaj Jovina ulica kroz svoju istoriju videla je mnoge istorijske ličnosti, a među njima i jednog ratnog slikara koji je upravo u njoj imao svoj atelje.
Reč je o Vasi Eškićeviću, rođenom u Irigu 1867. godine, koji je svoju umetničku sliku nasledio od oca.
Ipak, otac nije želeo da on bude umetnik, pa se već sa 17 godina otisnuo u Beograd. Zatim je otišao u Beč, kako bi razvijao slikarsko umeće u jednoj privatnoj školi.
Poznanstva su ga odvela u ruski Petrovgrad, gde je kao cilj imao da završi umetničku školu, stipendiran od ruske države. Petogodišnju školu završio je za tri godine, a zatim produžavao svoje slikarsko obrazovanje koje je u Rusiji trajalo čak 15 godina.
Kruna perioda u Rusiji došla je 1908. godine, kada je postao prvi i jedini Srbin koji je završio Imperatorsku umetničku akademiju u Rusiji.
Nakon školovanja, nastavio je da radi u Rusiji, ali je njegov boravak tamo prekinut Prvim svetskim ratom.
Vasa nije morao u rat, ali se prijavio kao dobrovoljac i stigao u Beograd.
Na ratištu je bio pet godina, a preživeo je i povlačenje preko Albanije, proboj Solunskog fronta i prisustvovao svim bitkama srpske vojske.
Bio je ratni slikar, a povremeno i fotograf. Tačna funkcija glasila je štabni slikar Prve srpske divizije. Od njega je bilo zahtevano da ne propusti važne događaje, nego da ih skicira, kako bi ih kasnije mogao pretvoriti u slike.
Bio je sa srpskom vojskom koja je 9. novembra 1918. godine oslobodila Novi Sad.
Posle rata, u Novom Sadu je i ostao. Dugo nakon rata nosio je svoju uniformu, zbog ponosa, a uslužno je slika portrete znamenitih ličnosti i onih koji bi za to platili.
Imao je atelje u Zmaj Jovinoj, slikao je i držao časove crtanja, i tako sve do svoje smrti 1933. godine. Sahranjen je na uspenskom groblju.
Iza sebe je ostavio preko 400 slika koje se nalaze u Novom Sadu, Beogradu, njegovom rodnom Irigu, pa i Parizu.
Interesantno je da je najveći deo njegovih slika iz perioda rata prikupio Željko Ražnatović Arkan.
Vasa Eškićević ovekovečio je neke od najznačajnijih momenata srpske vojske i naroda u Prvom svetskom ratu i tako, zajedno sa njihovim podvizima, ostao besmrtan u srpskoj istoriji.
Ko je bio Hadži Ruvim, čiju ulicu u Novom Sadu često pogrešno nazivamo?
Preuzmite android aplikaciju.
