Namirnice koje nudite svojoj bebi treba da budu hranljivo punovredne i da obezbede potrebne vitamine i minerale koji će podsticati njen pravilan rast i razvoj.
Mnogi roditelji beba sa nestrpljenjem očekuju period uvođenja čvrste hrane u ishranu. Prvi susret sa čvrstom namirnicom je za svaku bebu jedinstven. Neke bebe prvu namirnicu prihvate momentalno, a nekim treba više vremena.
U skladu sa preporukama pedijatara ponudite svojoj bebi različite namirnice i budite strpljivi. Namirnice koje nudite svojoj bebi treba da budu hranljivo punovredne i da obezbede potrebne vitamine i minerale koji će podsticati njen pravilan rast i razvoj.
Smatra se da su prvih hiljadu dana života najvažniji za razvoj deteta. Pored ljubavi i nege, detetu je potrebno ponuditi i namirnice koje će pozitivno uticati na njegov rast i razvoj.
Kada beba navikne na čvrstu strukturu namirnice i uvodite joj sve veći broj novih dozvoljenih namirnica, obratite pažnju na one koje pozitivno utiču na razvoj mozga, mentalne funkcije pa tako i na mentalni razvoj deteta.
Jogurt ili kiselo mleko
Bogat izvor kalcijuma, proteina i zdravih masti. Uvođenje zdravih masti u ishranu potpomaže razvoj moždanih ćelija, dok probiotske bakterija potpomažu razvoj uravnotežene mikrobiotske flore creva bebe. Nedavne studije su utvrdile postojanu vezu između creva i mozga. Preporuka pedijatara glasi da se punomasni jogurt uvede između 7 i 8 meseca bebe. Jogurt sa dozvoljenim žitaricama je dobar obrok za početak dana.
Sir
Manje količine mekane teksture i blagog ukusa se uvodi između 8. i 10. meseca bebinog života. Kao i mleko, sadrži obilje kalcijuma, proteina i zdravih masti. Sir u kombinaciji sa povrćem predstavlja sjajnu večeru.
Kaša od celog zrna žita
Prva namirnica koju beba jede je kaša bez glutena. Najčešće je od pirinča jer on sam po sebi ima slatkasti ukus. U zavisnosti od područja u kom živite a potom i uzrasta bebe daje se kaša od ovsa (koja prirodno ne sadrži gluten ali može da se “zagadi” po silosima), kačamak, a kasnije i žitarice koje sadrže gluten (pšenicu, ječam, speltu).
Celo zrno žita nudi obilje proteina i biljnih vlakana koji podstiču razvoj crevne flore a tako utiču i na mentalni razvoj deteta.
Jaja
Sa 8 meseci se postepeno uvodi žumance zbog potencijalne alergijske reakcije. Žumance sadrži vitamine rastvorljive u mastima A, D, E i K, zatim holin, selen i vitamin B12, sve materije koje su neophodne za pravilan razvoj organa.
Ono, takođe, sadrži i holesterol koji oblaže moždane ćelije. Belance koje je bogato proteinima se uvodi tek nakon godinu dana.
Jabuka
Verovatno prvo voće sa kojom se beba susreće, sadrži kvercetin, materiju koja stimuliše moždanu aktivnost. Jabuke su najpristupačnije voće koje možete ponuditi bebi. Jabuka se prvo priprema kao pire a kada počnu da niču zubi nudi se i kao prva namirnica za grickanje.
Sočivo
Kada beba napuni godinu dana počinje sa uvođenjem mahunarki. Sočivo predstavlja najblažu formu, jer ne izaziva nadimanje kao što to može izazvati pasulj, koji je kod nas najpopularniji. Mahunarke su generalno dobar izvor biljnih vlakana, gvožđa i proteina.
Tamno zeleno lisnato povrće
Zbog sadržaja nitrata, ovo povrće se nudi tek od 10 meseci. Obično se zeleno lisnato povrće ne nudi samo nego u kombinaciji sa nekom drugom namirnicom, da bi beba lakše podnela ukus. Zeleno lisnato povrće sadrži lutein i vitamin K, koji pozitivno utiču na moždanu aktivnost.
Riba
Predstavlja lako svarljivu namirnicu bogatu omega 3 masnim kiselinama koje su neophodne za kognitivni razvoj deteta. Pre uvođenja ribe u ishranu, posle napunjenog 9-tog meseca, konsultujte se pedijatrom u vezi potencijalne alergijske reakcije.
Kada je u pitanju ishrana beba i male dece, ključ je u raznovrsnosti namirnica. Ne odustajte već nakon prvog odbijanja ponuđene namirnice i zgroženog lica vašeg malog čeda. Upornost i istrajnost se na kraju uvek isplati, a sve u cilju zdravlja vašeg deteta.
