Kafa se pije iz zadovoljstva i kada potrošači zbog inflacije i rasta troškova života počnu da kalkulišu, odriču se najpre tih malih stvari.
U jeku inflacije zabeležen je veliki pad potrošnje kafe, čak za trećinu, a kada se tome doda promena trendova i činjenica da je mladi sve manje piju, a i kada je koriste to nije ona iz džezve, nego instant i razni miksevi, onda je to još jedan izazov za domaće prerađivače i male pržionice koje se bore da opstanu. A prošla godina je bila teška za sve.
Ljubitelji ovog kofeinskog napitka mogli bi uskoro da probaju i prerađenu kafu iz Ugande, budući da je prilikom nedavne posete našoj zemlji Joveri Kaguta Museveni, predsednik Ugande, naglasio da se u Srbiji i uopšte u ovom delu sveta piju znatne količine ovog napitka pa žele da promovišu i svoju kafu. Srećom, Srbija je pristala da kupi prerađenu kafu iz Ugande, napisao je on na svom instagram nalogu.
Kada je reč o Ugandi, podaci pokazuju da u ukupnoj vrednosti izvoza robe iz ove zemlje u Srbiju kafa čini 98 odsto. Prerađivači navode da ovaj napitak iz Ugande ide na tržište u malom procentu. Reč je o kafi sa najviše kofeina koja je jaka i oštra i vrlo malo može da se stavi u mešavinu.
Imaju oni i bolje vrste, ali je u tom slučaju cena znatno viša. Naše tržište je naviklo na kafu koju čini 90 odsto „rio minas” iz Brazila i 10 procenata „robuste”, uglavnom indijske. Na tržištu u ovom trenutku prodaja tradicionalne kafe pada. Trendovi se menjaju, pa raste potrošnja instant, espreso i kafe u kapsulama, a ona iz džezve pada. Upitan da li je to zbog cene, Nikola Srbinovski, direktor firme „Mileks” d. o. o., kaže da nije.
„Čak je i skuplje od domaće kafe, ali je reč o komforu. Zašto kuvati kafu u džezvi kad možeš da je spremiš na dugme. Kapsula košta recimo 50 dinara i od nje se dobije jedna šolja, a od 100 grama domaće kafe može se napraviti 10 šoljica i košta 120 dinara. Dakle nije reč o ceni“ objašnjava Srbinovski.
Prodaja espresa, saznajemo, raste kroz sve veću konzumaciju kod kuće. Uz jeftiniji, povoljan aparat od kilogram espresa koji košta 1.500 dinara može da se spremi 120 kafa. To je 12 dinara po šoljici, a u kafiću bi koštala 200. Tržište beleži i rast prodaje mikseva kafe (takozvani tri u jedan). U njima je najmanje kafe, ali su pune šećera i primećuje se da čak i stariji potrošači sve više prelaze na ove tipove kafe.
„Domaća kafa beleži veliki pad i u kafićima i restoranima. U centru Novog Beograda teško je naći lokal koji služi takvu kafu. Nije razlog u kvalitetu ili navikama potrošača, nego mnogi imaju potpisane ugovore i sponzorstva sa proizvođačima espreso kafe i mesečno moraju da prodaju ugovorene količine. Ako uvrste i domaću, teško će to ostvariti, a fakture stižu svakog meseca. Na žalost i to će doprineti gašenju lokalnih pržionica kafe“ navodi Srbinovski.
Preuzmite android aplikaciju.
