Кина је у првој половини ове године одобрила 15 гигавата (GW) нових капацитета за производњу стрије из угља и још 30 милиона тона капацитета за производњу гвожђа на бази угља, упркос паду потражње за електричном енергијом и челиком током тог периода, показује једно истраживања објављено данас.
Кина је одобрила између 26 и 33 милијарде долара улагања у секторе енергије из угља и челика у првих шест месеци 2022, што доводи у ризик њене напоре да испуни циљеве за смањење емисије угљеника, наводи се у студији кинеског Центра за истраживање енергије и чист ваздух (ЦРЕА) и организације Глобал Енерџи Монитор (ГЕМ), преноси Ројтерс.
„Мада би повећање производње угља могло да буде краткорочно прилагођавање политике, оно представља ризик у погледу дугорочних климатских обавеза Кине“, рекао је Шињи Шен, истраживач ЦРЕА.
Кина је нове пројекте на бази угља одобрила након што је талас несташица струје паралисао велики део њене привреде прошле године. Али, уместо да гради више погона на угаљ, Кина треба да направи флексибилнији електроенергетски систем и да повећа складишне капацитете како би помогла дистрибуирање струје тамо где је потребна, наводи се у извештају ЦРЕА-ГЕМ.
Кинеска производња угља у периоду јануар-август ове године достигла је 2,93 милијарде тона, што је повећање од 11 посто у односу на исти период 2021, надокнадивши пад увоза. Ова земља је, такође, повећала годишњи производни капацитет својих рудника угља за 490 милиона тона од прошле године.
Укупан капацитет производње електричне енергије у Кини достигао је 2.466 гигавата од почетка ове године до краја августа, што је за 8,0 одсто више него у истом периоду лани.
Овом повећању су углавном допринеле нове соларне и ветроелектране, при чему су укупни соларни капацитети порасли за 27 процената на 349,9 GW.
Преузмите андроид апликацију.
