Šef ukrajinske diplomatije Dmitro Kuleba je rekao da je Poljska „naučila da uzima evropski novac i da ga koristi na način da im daju još više” i da to treba da nauči i Ukrajina.
Ukrajina je tokom ratnih dejstava razvila bliske odnose s Poljskom i po mnogo čemu se ugleda na nju. Novi zakoni usvojeni u ukrajinskoj vladi Poljacima garantuju dodatna prava, a ruske bezbednosne službe čak tvrde da sve te zakonodavne promene vode ka predaji državnog suvereniteta u zapadnom delu Ukrajine.
Video-obraćanja ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog parlamentima zapadnih država ili na međunarodnim skupovima već tradicionalno počivaju na zahtevima da se vladi u Kijevu izdvoji još novca i još oružja. To već odavno iritira pojedine grupe poslanika, a i zapadni mediji i lideri visokog ranga počeli su sve otvorenije da govore o zamoru od rata u Ukrajini. Dok se vojska na terenu povlači iz naselja u Donbasu, ukrajinski zvaničnici i dalje traže novac i oružje, tvrdeći da sve ovo do sada nije bilo dovoljno da pobede rusku vojsku.
Tako je šef ukrajinske diplomatije Dmitro Kuleba pre nekoliko dana rekao da Ukrajina u slučaju ulaska u EU planira da sledi primer Poljske i zatraži od evropske zajednice novac po najpovoljnijim uslovima. Prema njegovim rečima, Poljska je „naučila da uzima evropski novac i da ga koristi na način da im daju još više”. „I to je ono što treba da naučimo u Ukrajini na lokalnom nivou, jer tamo novac mora da ide. Mi, kao Ministarstvo spoljnih poslova, moramo da obezbedimo da se pridruživanje Ukrajine EU odvija po najpovoljnijim uslovima”, preneo je „Komersant” Kulebine reči pozivajući se na ukrajinski list „Leva obala”.
Kuleba je istovremeno dodao da Ukrajina želi da reformiše EU zajedno s Poljskom. „EU će definitivno biti reformisana. Pridružićemo se jednoj drugoj EU”, zaključio je šef ukrajinskog Ministarstva spoljnih poslova.
Poljska je nekoliko meseci imala „popust” u Briselu zbog rata u Ukrajini jer se nametnula kao glavi štićenik SAD, preko kojeg su išle uglavnom sve infrastrukturne potrebe za vojni sukob. Svi evropski lideri su preko Varšave išli za Kijev; sva humanitarna pomoć se slivala u Poljsku, kao i najveći broj izbeglica, bilo da su ostajale tu ili išle dalje u evropske zemlje. Na kraju, sve oružje sa zapada dolazi kopnenim koridorima iz Poljske, a i po novac se ide u Varšavu, koja je na neki način postala prestonica svega što je povezano s Ukrajinom.
Međutim, Evropska unija je neočekivano odbila da izmene poljskog zakonodavstva smatra dovoljnim za otklanjanje sukoba između Varšave i Brisela, a samim tim i deblokadu novca namenjenog ovoj državi. Mediji, ne samo ruski, nego i nemački, odmah su ovaj potez ocenili kao „težak” udarac za Poljsku. Ovo se tumači kao evropski pokušaj da „pokaže zube” i zaštiti barem neke od svojih interesa u odnosu na interese Vašingtona.
Naime, poljski predsednik Andžej Duda polovinom juna je potpisao zakon kojim se ukida Disciplinsko veće Vrhovnog suda, a siva eminencija vlade, lider Prava i pravde Jaroslav Kačinjski je smatrao da će to biti dovoljno za obrt u odnosima Varšave i Brisela. Kačinjski je insistirao da je Poljska ispunila zahteve EU o izmeni propisa i tvrdio da više ništa ne podriva vladavinu prava i da je vreme da se odblokira evropski novac namenjen Poljskoj.
Preuzmite android aplikaciju.
