Шеф украјинске дипломатије Дмитро Кулеба је рекао да је Пољска „научила да узима европски новац и да га користи на начин да им дају још више” и да то треба да научи и Украјина.
Украјина је током ратних дејстава развила блиске односе с Пољском и по много чему се угледа на њу. Нови закони усвојени у украјинској влади Пољацима гарантују додатна права, а руске безбедносне службе чак тврде да све те законодавне промене воде ка предаји државног суверенитета у западном делу Украјине.
Видео-обраћања украјинског председника Володимира Зеленског парламентима западних држава или на међународним скуповима већ традиционално почивају на захтевима да се влади у Кијеву издвоји још новца и још оружја. То већ одавно иритира поједине групе посланика, а и западни медији и лидери високог ранга почели су све отвореније да говоре о замору од рата у Украјини. Док се војска на терену повлачи из насеља у Донбасу, украјински званичници и даље траже новац и оружје, тврдећи да све ово до сада није било довољно да победе руску војску.
Тако је шеф украјинске дипломатије Дмитро Кулеба пре неколико дана рекао да Украјина у случају уласка у ЕУ планира да следи пример Пољске и затражи од европске заједнице новац по најповољнијим условима. Према његовим речима, Пољска је „научила да узима европски новац и да га користи на начин да им дају још више”. „И то је оно што треба да научимо у Украјини на локалном нивоу, јер тамо новац мора да иде. Ми, као Министарство спољних послова, морамо да обезбедимо да се придруживање Украјине ЕУ одвија по најповољнијим условима”, пренео је „Комерсант” Кулебине речи позивајући се на украјински лист „Лева обала”.
Кулеба је истовремено додао да Украјина жели да реформише ЕУ заједно с Пољском. „ЕУ ће дефинитивно бити реформисана. Придружићемо се једној другој ЕУ”, закључио је шеф украјинског Министарства спољних послова.
Пољска је неколико месеци имала „попуст” у Бриселу због рата у Украјини јер се наметнула као глави штићеник САД, преко којег су ишле углавном све инфраструктурне потребе за војни сукоб. Сви европски лидери су преко Варшаве ишли за Кијев; сва хуманитарна помоћ се сливала у Пољску, као и највећи број избеглица, било да су остајале ту или ишле даље у европске земље. На крају, све оружје са запада долази копненим коридорима из Пољске, а и по новац се иде у Варшаву, која је на неки начин постала престоница свега што је повезано с Украјином.
Међутим, Европска унија је неочекивано одбила да измене пољског законодавства сматра довољним за отклањање сукоба између Варшаве и Брисела, а самим тим и деблокаду новца намењеног овој држави. Медији, не само руски, него и немачки, одмах су овај потез оценили као „тежак” ударац за Пољску. Ово се тумачи као европски покушај да „покаже зубе” и заштити барем неке од својих интереса у односу на интересе Вашингтона.
Наиме, пољски председник Анджеј Дуда половином јуна је потписао закон којим се укида Дисциплинско веће Врховног суда, а сива еминенција владе, лидер Права и правде Јарослав Качињски је сматрао да ће то бити довољно за обрт у односима Варшаве и Брисела. Качињски је инсистирао да је Пољска испунила захтеве ЕУ о измени прописа и тврдио да више ништа не подрива владавину права и да је време да се одблокира европски новац намењен Пољској.
Преузмите андроид апликацију.
