Princeza Jelisaveta Karađorđević izjavila je za Tanjug da već 30 godina radi na tome da bude rehabilitovan u javnosti njen otac, knez Pavle Karađorđević, da je u prijateljskim odnosima sa britanskim kraljem Čarlsom III, kao i da joj je kraljica Elizabeta II “učinila veliku gestu“.
„Sve sam uradila od sada da ljudi znaju ko je bio moj otac, šta je uradio za Jugoslaviju, koliki je bio lider, koliko je voleo Srbiju, i koliko je hteo da spasi zemlju od Nemaca i rata“, rekla je Karađorđević Tanjugu.
U svojoj autobiografskoj knjizi „Tamo daleko“ (2024), Karađorđević je opisala odrastanje u izgnanstvu, u koje je njena porodica morala otići nakon vojnog puča 27. marta 1941. godine i svrgavanja kneza Pavla sa vlasti.
Nakon ubistva jugoslovenskog kralja Aleksandra 1934. godine u Marseju, njen otac je postao knez-namesnik, pošto je prestolonaslednik Petar II bio maloletan, i u tom svojstvu je u martu 1941. godine dogovorio pristupanje Jugoslavije nacističkom Trojnom paktu.
Karađorđević je rekla da je njen otac proglašen za izdajnika, a zapravo je „bio najbolji što smo ikada imali, i još uvek ga ignorišu“.
Prema njenim rečima, Englezi su urgirali da Jugoslavija 1941. godine uđe u Drugi svetski rat, do čega je nakon puča i došlo, jer su, kako tvrdi, „naši glupi generali dobili puno novca“.
Priznavši da je nezadovoljna istorijom koja se izučava u našim školama o događajima 27. marta, Karađorđević je dodala da u udžbenicima nije napisano šta se tačno desilo između dva svetska rata u Kraljevini Jugoslaviji.
„Znači, deca ne uče ono što bi trebalo o istoriji, to je šokantno“, ocenila je Karađorđević.
Pošto se našla u četvrtoj godini u izgnanstvu u Keniji, Karađorđević je daleko od prijatelja, Belog dvora, svaki dan, kako je navela, zatvarala oči i brojala do pet, sigurna da će kad otvori oči biti ponovo kod kuće.
„Verovatno je ta trauma bila jako teška za dete“, navela je Karađorđević, koja je u Keniji bila usamljena, dodajući da joj je kasnije tokom života Švajcarska bila „tesna“.
Kada se 1985. vratila u Keniju, gde je provela dve i po godine života, Karađorđević se „setila života u šatoru, pored kojeg bi svakodnevno prolazile žirafe i divlje svinje“.
Upitana šta joj je donelo to što je proputovala svet, Karađorđević je istakla osećaj da istovremeno „ne pripada nigde i da pripada svuda“.
„Dobro se osećam zato što umem da komuniciram sa ljudima, ali ne mogu da kažem da sam Engleskinja, iako dobro govorim engleski. U Francuskoj je isto, nisam Francuskinja. Italija mi je možda bliža, uvek su veseli i rapoloženi, ali nisam Italijanska“, navela je Karađorđević.
Istakavši da joj „prija što Srbi vole da uživaju“, Karađorđević je dodala da su u Beogradu i Srbiji prema njoj uvek „svi toliko ljubazni“.
Karađorđević je naglasila da je uvek imala želju da se vrati u Jugoslaviju i Srbiju, gde je njena porodica bila proglašena državnim neprijateljima i gde su im bila uskraćena dokumenta i državljanstvo.
Zahvaljujući trećem suprugu, nekadašnjem premijeru Perua Manuelu Uljoi Elijasu, Karađorđević je 1987. godine, među prvima iz porodice Karađorđević, dobila vizu za boravak u Jugoslaviji i Srbiji.
„Bili smo u Budimpešti na nekom političkom skupu. On je upoznao ministra Rančića i pitao da zajedno dođemo u Beograd i on je rekao da može, nije mogao da kaže ne“, navela je Karađorđević.
Potom je otišla u konzulat u Budimpešti i dobila vizu, ali je kasnije, kako je navela, čula da je „bio veliki strah, nisu znali šta da rade“.
„Karađorđević hoće da ode u Jugoslaviju! To je zabranjeno. Zovu nekog u Beogradu. On je bio u panici. Psovali su celo vreme. I na kraju su rekli: ‘Daj joj j… vizu!'“, navela je Karađorđević.
Prisetivši se kako je htela da se vrati u Jugoslaviju vozom, kako je njena porodica bila prisiljena da ode 1941. godine, Karađorđević je rekla da je po dolasku u Beograd počela da plače.
„Nisam prestala 24 sata. Toliko je bio veliki šok, da se vratim, da osetim tlo ispod nogu, nemate pojma. Nikad neću zaboraviti taj osećaj“, rekla je.
Karađorđević je, između ostalog, rekla i da je u odličnim odnosima sa britanskim kraljem Čarlsom Trećim, koji ju je zvao kada se prošle godine vratila iz bolnice, i dodala da su „jako dobri prijatelji“.
Navevši da je britanska kraljica Elizabeta Druga bila „jako fina i elegantna“, Karađorđević se prisetila kako joj je učinila veliku gestu nakon što je 1954. godine poginuo u automobilskoj nesreći njen brat Nikola Karađorđević.
Pošto se iz Beograda javio trač da su Nikolu ubili Englezi, kraljica Elizabeta je na molbu Karađorđević tražila da policija analizira sve što se desilo te noći.
„Imam te dosijee, kako je izgledala ulica gde je poginuo i auto. Pao je u baru i udavio se, ali nije bio ubijen“, naglasila je Karađorđević.
Govoreći o dve decenije života u SAD, Karađorđević je pomenula da je poznavala predsednika Džona Kenedija, koji ju je iznenadio jer je znao sve o istoriji Jugoslavije i o njenoj porodici.
„Obično su Amerikanci nezainteresovani za istoriju, a najgora za njih je geografija. Ali on je znao sve o istoriji. Bio je pravi političar“, kazala je Karađorđević.
Prema njenim rečima, Kenedi je voleo da zna šta ljudi misle o njemu i tračare, a čuli su se mesec dana pre nego što je ubijen u atentatu u Dalasu 1963. godine.
„Pitala sam ga: ‘Da li ste srećni što idete u Dalas?’ Odgovorio je: ‘Ne, nisam’. Kao da je nešto znao“, navela je Karađorđević.
Kenedijeva supruga Žaklina je „imala veliki ukus“, a kao par su izgledali „vrlo lepo, elegantno i zabavno“, dodala je Jelisaveta Karađorđević.
Glumac Ričard Barton je, kako je navela Jelisaveta Karađorđević, hteo da je ženi, primetivši međutom da je „bio jako šarmantan, ali toliko pijan, da to nije bilo podnošljivo“.
„Alkohol je otrov. Toliko je pio da nije normalno. Jedna flaša, druga flaša. On se otrovao na kraju, nisam mogla da sedim sa njim“, navela je Karađorđević.
Mesarović: Raspisan konkurs za dodelu sredstava za podršku proizvodnji meda
Preuzmite android aplikaciju.
