Принцеза Јелисавета Карађорђевић изјавила је за Тањуг да већ 30 година ради на томе да буде рехабилитован у јавности њен отац, кнез Павле Карађорђевић, да је у пријатељским односима са британским краљем Чарлсом III, као и да јој је краљица Елизабета II “учинила велику гесту“.
„Све сам урадила од сада да људи знају ко је био мој отац, шта је урадио за Југославију, колики је био лидер, колико је волео Србију, и колико је хтео да спаси земљу од Немаца и рата“, рекла је Карађорђевић Тањугу.
У својој аутобиографској књизи „Тамо далеко“ (2024), Карађорђевић је описала одрастање у изгнанству, у које је њена породица морала отићи након војног пуча 27. марта 1941. године и свргавања кнеза Павла са власти.
Након убиства југословенског краља Александра 1934. године у Марсеју, њен отац је постао кнез-намесник, пошто је престолонаследник Петар II био малолетан, и у том својству је у марту 1941. године договорио приступање Југославије нацистичком Тројном пакту.
Карађорђевић је рекла да је њен отац проглашен за издајника, а заправо је „био најбољи што смо икада имали, и још увек га игноришу“.
Према њеним речима, Енглези су ургирали да Југославија 1941. године уђе у Други светски рат, до чега је након пуча и дошло, јер су, како тврди, „наши глупи генерали добили пуно новца“.
Признавши да је незадовољна историјом која се изучава у нашим школама о догађајима 27. марта, Карађорђевић је додала да у уџбеницима није написано шта се тачно десило између два светска рата у Краљевини Југославији.
„Значи, деца не уче оно што би требало о историји, то је шокантно“, оценила је Карађорђевић.
Пошто се нашла у четвртој години у изгнанству у Кенији, Карађорђевић је далеко од пријатеља, Белог двора, сваки дан, како је навела, затварала очи и бројала до пет, сигурна да ће кад отвори очи бити поново код куће.
„Вероватно је та траума била јако тешка за дете“, навела је Карађорђевић, која је у Кенији била усамљена, додајући да јој је касније током живота Швајцарска била „тесна“.
Када се 1985. вратила у Кенију, где је провела две и по године живота, Карађорђевић се „сетила живота у шатору, поред којег би свакодневно пролазиле жирафе и дивље свиње“.
Упитана шта јој је донело то што је пропутовала свет, Карађорђевић је истакла осећај да истовремено „не припада нигде и да припада свуда“.
„Добро се осећам зато што умем да комуницирам са људима, али не могу да кажем да сам Енглескиња, иако добро говорим енглески. У Француској је исто, нисам Францускиња. Италија ми је можда ближа, увек су весели и раположени, али нисам Италијанска“, навела је Карађорђевић.
Истакавши да јој „прија што Срби воле да уживају“, Карађорђевић је додала да су у Београду и Србији према њој увек „сви толико љубазни“.
Карађорђевић је нагласила да је увек имала жељу да се врати у Југославију и Србију, где је њена породица била проглашена државним непријатељима и где су им била ускраћена документа и држављанство.
Захваљујући трећем супругу, некадашњем премијеру Перуа Мануелу Уљои Елијасу, Карађорђевић је 1987. године, међу првима из породице Карађорђевић, добила визу за боравак у Југославији и Србији.
„Били смо у Будимпешти на неком политичком скупу. Он је упознао министра Ранчића и питао да заједно дођемо у Београд и он је рекао да може, није могао да каже не“, навела је Карађорђевић.
Потом је отишла у конзулат у Будимпешти и добила визу, али је касније, како је навела, чула да је „био велики страх, нису знали шта да раде“.
„Карађорђевић хоће да оде у Југославију! То је забрањено. Зову неког у Београду. Он је био у паници. Псовали су цело време. И на крају су рекли: ‘Дај јој ј… визу!'“, навела је Карађорђевић.
Присетивши се како је хтела да се врати у Југославију возом, како је њена породица била присиљена да оде 1941. године, Карађорђевић је рекла да је по доласку у Београд почела да плаче.
„Нисам престала 24 сата. Толико је био велики шок, да се вратим, да осетим тло испод ногу, немате појма. Никад нећу заборавити тај осећај“, рекла је.
Карађорђевић је, између осталог, рекла и да је у одличним односима са британским краљем Чарлсом Трећим, који ју је звао када се прошле године вратила из болнице, и додала да су „јако добри пријатељи“.
Навевши да је британска краљица Елизабета Друга била „јако фина и елегантна“, Карађорђевић се присетила како јој је учинила велику гесту након што је 1954. године погинуо у аутомобилској несрећи њен брат Никола Карађорђевић.
Пошто се из Београда јавио трач да су Николу убили Енглези, краљица Елизабета је на молбу Карађорђевић тражила да полиција анализира све што се десило те ноћи.
„Имам те досијее, како је изгледала улица где је погинуо и ауто. Пао је у бару и удавио се, али није био убијен“, нагласила је Карађорђевић.
Говорећи о две деценије живота у САД, Карађорђевић је поменула да је познавала председника Џона Кенедија, који ју је изненадио јер је знао све о историји Југославије и о њеној породици.
„Обично су Американци незаинтересовани за историју, а најгора за њих је географија. Али он је знао све о историји. Био је прави политичар“, казала је Карађорђевић.
Према њеним речима, Кенеди је волео да зна шта људи мисле о њему и трачаре, а чули су се месец дана пре него што је убијен у атентату у Даласу 1963. године.
„Питала сам га: ‘Да ли сте срећни што идете у Далас?’ Одговорио је: ‘Не, нисам’. Као да је нешто знао“, навела је Карађорђевић.
Кенедијева супруга Жаклина је „имала велики укус“, а као пар су изгледали „врло лепо, елегантно и забавно“, додала је Јелисавета Карађорђевић.
Глумац Ричард Бартон је, како је навела Јелисавета Карађорђевић, хтео да је жени, приметивши међутом да је „био јако шармантан, али толико пијан, да то није било подношљиво“.
„Алкохол је отров. Толико је пио да није нормално. Једна флаша, друга флаша. Он се отровао на крају, нисам могла да седим са њим“, навела је Карађорђевић.
Mesarović: Raspisan konkurs za dodelu sredstava za podršku proizvodnji meda
Преузмите андроид апликацију.
