Почетна > Нови Сад

Нови Сад Новосадске приче

Ратно острво и Шангај – какву повезницу имају и одакле долазе ти називи?

Простор који данас заузима насеље Шангај, од давнина је било познато под називом Ратно острво. Питате се сигурно, због чега је баш овај назив припао овом новосадском насељу?
Фото: Градске инфо

Некада је управо ово место била класична речна ада надморске висине од 75 до 77 метара, која је настала премештањем Дунава из старог корита, које се налазило испод Темеринског пута, у свој данашњи ток.

Прича датира још од 16. века тачније 1526. године, након што је турска војска која је била предвођена Сулејманом Величанственим освојила Петроварадин.

Турски освајачи увидевши стратегијски значај дунавског острва, на њему су изградили тврђаву.

Када су Турци основали ово утврђење, којим су господарили 161 годину, овај простор је назван Ада-кале, што се на српски језик дословно преводи као „острво-тврђава“, или како се у народу одомаћило – Ратно острво.
Фото: Градске инфо

О изгледу Ратног острва сведоче и турски пописи у којима се наводи да је насупрот Петроварадина било озидано мање утврђење површине 30 хектара, опкољено реком, са једном кулом и лежиштима за пет топова.

Управо овим путем турска посада је обезбеђивала речни прелаз (скелу), контролисала кретање Дунава, а у време рата бранила мост.

Одласком турске посаде па све до краја 19. века, на Ратном острву није било формирано организовано насеље. Овај период је трајао готово 300 година.

Тек половином осамдесетих година 19. века на овом простору уочавају се „силуете“ првог насеља које су биле уско повезане са изградњом градске кланице 1884. године.
Фото: Градске инфо

Преко тадашњег канала који је спајао Мали Стапар и Нови Сад, прокопаног 1874. године, по пројекту генерала Стевана Тира, на почетку Рајине шуме, у то време омиљеног излетишта овдашњих грађана, радници новосадске кланице саградили су куће за становање.

У последњој деценији 19. века, поред радника кланице, још неке сиромашне породице граде своје скромне домове у исушеној депресији некадашњег речног корита.

Настанак и развој насеља на овом мочварном и у сваком погледу неподесном тлу, условљен је не само постојањем кланице већ и близином развијеног града, тако да је ова „скупина самоиницијативно подигнутих кућица“ постала својеврсно уточиште за оне на маргинама социјалног живота у Новом Саду.

Куће које су никле у овом насељу прављене су од трске облепљене блатом. Материјале су налазили надохват руке у оближњој Рајиној шуми.
Фото: Градске инфо

У првим деценијама 20. века овде је на тај начин саграђено стотинак кућа.

Пресудан тренутак за историјат овог насеља догодио се 1925. године.

Тада је Подбарац Тихомир Бранчић подигао кафану на стубовима, по угледу на куће сојенице у Кини и назвао је „Шангај“.

Није ни слутио да ће на тај начин „крстити“ читаво насеље.

Тихомир Бранчић водио је зачуђујуће занимљив живот аустроугарског војника. Наиме, за време Првог светског рата, пребегао је Русима где се поново регрутовао као добровољац.

Тај период није дуго потрајао јер је након извесног времена дезертирао из руске војске и доспео ни мање ни више него у Кину.

У кинеском граду Шангај провео је неколико година свог живота, да би се 1924. године вратио у Нови Сад.

Кафана „Шангај“ за кратко време постала је једно од популарнијих места пецароша, али и осталих грађана који су овде најчешће боравили током летње сезоне.
Фото: Градске инфо

А незаобилазни су били и путници који су старим Каћким путем долазили и одлазили из Новог Сада.

Читав део око градске кланице постао је познат као Шангај, управо због овог популарног места. Новосадске власти су имале друге планове за ово насеље, па су га тридесетих година 20. века назвале Бранчићево насеље.

Упркос жељи тадашње власти да оно буде Бранчићево насеље, оно је задржало назив Шангај до дана данашњег.

Менталитет овог насеља је специфичан, као и сам његов настанак. Наизглед помало хаотичан, са брдо људи различитих профила који су придошли из разних крајева.

Сви они заједно живе на овом малом, новосадском простору, са својим начином живота, обичајима, навикама и религијском традицијом.

У урбаном смислу, Шангај није периферно насеље, није ни радничко, ни дивље, а ипак, сматра се да је све то помало…

Novi Sad u video igrici – kako je Novosađanin sačuvao deo istorije grada u virtuelnom svetu (VIDEO)

Преузмите андроид апликацију.