Osim što je simbol grada, Dunav je jedan od najbitnijih plovnih puteva u čitavoj Evropi. Baš iz tog razloga donosi nam brojne turiste iz različitih krajeva sveta, ali i one manje lepe stvari – jake struje, virove, i mogućnost od poplava u periodu jakih i dugih kiša.
Dunav je sila pred kojom retko ko može da se izbori, ali Novosađani su u tome uspeli davne 1965. godine kada se dogodila ogromna poplava.
Tada je on sve građane podsetio da osim nesporne lepote koju poseduje može da donese veliku opasnost.
Nepogoda koja je zadesila Novosađane ostala je upamćena i do dana današnjeg. U ovim teškim vremena ono što se istaklo iznad svega pa i same poplave jeste solidarnost i nepokoran duh građana tokom odbrane Novog Sada.
Nepovoljne vremenske prilike koje se nisu popravljale čitavo proleće i leto 1965. godine, Novosađanima je 26. maja donelo danonoćnu borbu sa nezaustavljivom vodenom stihijom.
Tog majskog dana voda je poplavila Vojnu bolnicu u Petrovaradinu, ugrozila Guskov salaš, a od Štranda, kroz kanalizaciju, voda je krenula na Liman.
Već 15. juna čitavi delovi grada bili su pod vodom. Osim priobalnih delova Sremske Kamenice, Petrovaradina i Novog Sada, posebno je kritično bilo u ulicama Maksima Gorkog, Radničkoj, Stevana Musića, Sonje Marinković, Miloša Bajića, Dušana Vasiljeva i Žarka Vasiljevića.
Situacija se dodatno pogoršala kada je probijen nasip kod Čelareva, nakon čega je 27. juna poplavljen i Begeč.
30. juna 1965. godine Dunav je dostigao visinu od 778 centimetara iznad normalnog nivoa vodostaja.
Čak 11.000 Novosađana je, uz pomoć vojnika i specijalnih mašina, gradilo odbrambene linije kod Begeča, Futoga i Veternika.
U svoj toj muci, Novi Sad je zadesila još jedna nesreća. Usled visokog vodostaja slegao se priobalni stub podvožnjaka na petrovaradinskoj strani betonskog mosta.
To je značilo samo jedno – obustava železničkog i drumskog saobraćaja, a vozila su se preusmeravala na Varadinski most, tada poznat kao Most maršala Tita.
U odbrani grada učestvovalo je oko 70.000 ljudi, uništeno je 159 kuća, a 90 kuća pretilo je da se uruši.
Iz najugroženijih mesta evakuisano je 906 porodica, odnosno 3.540 žitelja, koji su bili smešteni u četiri škole, Poštarskom domu i osam šatorskih naselja.
U kritičnim uslovima izgrađena su i tri nasipa kako bi se uspešno odbranio grad. U tim trenucima od izuzetnog značaja bio je i hidrosistem Dunav-Tisa-Dunav, koji je primio ogromnu količinu vode koja bi, u suprotnom, zasigurno potopila Bačku i Novi Sad.
Odbrana od poplave u čitavoj Vojvodini bila je naveća operacija Jugoslovenske narodne armije od završetka Drugog svetskog rata.
Borba protiv poplave trajala je neprekidno 101 dan. Novosađani i Novosađanke uspešno su odupreli Dunavu odbranivši zidine i ulice grada koje su vekovima stvarane.
Odbornici Skupštine grada su 21. jula doneli odluku da se vlasnicima stanova i stanarima koji su ostali bez krova nad glavom daju povoljni krediti.
Usledio je period oporavka od vodene stihije, koju zasigurno pamte starije generacije u vašim porodicama.
Pet barutana Petrovaradinske tvrđave već dva veka okružuju Novi Sad (VIDEO)
Preuzmite android aplikaciju.
