Осим што је симбол града, Дунав је један од најбитнијих пловних путева у читавој Европи. Баш из тог разлога доноси нам бројне туристе из различитих крајева света, али и оне мање лепе ствари – јаке струје, вирове, и могућност од поплава у периоду јаких и дугих киша.
Дунав је сила пред којом ретко ко може да се избори, али Новосађани су у томе успели давне 1965. године када се догодила огромна поплава.
Тада је он све грађане подсетио да осим неспорне лепоте коју поседује може да донесе велику опасност.
Непогода која је задесила Новосађане остала је упамћена и до дана данашњег. У овим тешким времена оно што се истакло изнад свега па и саме поплаве јесте солидарност и непокоран дух грађана током одбране Новог Сада.
Неповољне временске прилике које се нису поправљале читаво пролеће и лето 1965. године, Новосађанима је 26. маја донело даноноћну борбу са незаустављивом воденом стихијом.
Тог мајског дана вода је поплавила Војну болницу у Петроварадину, угрозила Гусков салаш, а од Штранда, кроз канализацију, вода је кренула на Лиман.
Већ 15. јуна читави делови града били су под водом. Осим приобалних делова Сремске Каменице, Петроварадина и Новог Сада, посебно је критично било у улицама Максима Горког, Радничкој, Стевана Мусића, Соње Маринковић, Милоша Бајића, Душана Васиљева и Жарка Васиљевића.
Ситуација се додатно погоршала када је пробијен насип код Челарева, након чега је 27. јуна поплављен и Бегеч.
30. јуна 1965. године Дунав је достигао висину од 778 центиметара изнад нормалног нивоа водостаја.
Чак 11.000 Новосађана је, уз помоћ војника и специјалних машина, градило одбрамбене линије код Бегеча, Футога и Ветерника.
У свој тој муци, Нови Сад је задесила још једна несрећа. Услед високог водостаја слегао се приобални стуб подвожњака на петроварадинској страни бетонског моста.
То је значило само једно – обустава железничког и друмског саобраћаја, а возила су се преусмеравала на Варадински мост, тада познат као Мост маршала Тита.
У одбрани града учествовало је око 70.000 људи, уништено је 159 кућа, а 90 кућа претило је да се уруши.
Из најугроженијих места евакуисано је 906 породица, односно 3.540 житеља, који су били смештени у четири школе, Поштарском дому и осам шаторских насеља.
У критичним условима изграђена су и три насипа како би се успешно одбранио град. У тим тренуцима од изузетног значаја био је и хидросистем Дунав-Тиса-Дунав, који је примио огромну количину воде која би, у супротном, засигурно потопила Бачку и Нови Сад.
Одбрана од поплаве у читавој Војводини била је навећа операција Југословенске народне армије од завршетка Другог светског рата.
Борба против поплаве трајала је непрекидно 101 дан. Новосађани и Новосађанке успешно су одупрели Дунаву одбранивши зидине и улице града које су вековима стваране.
Одборници Скупштине града су 21. јула донели одлуку да се власницима станова и станарима који су остали без крова над главом дају повољни кредити.
Уследио је период опоравка од водене стихије, коју засигурно памте старије генерације у вашим породицама.
Pet barutana Petrovaradinske tvrđave već dva veka okružuju Novi Sad (VIDEO)
Преузмите андроид апликацију.
