Уколико научне студије покажу да рудник литијума може да се отвори безбедно по животну средину и здравље људи, што је по законској процедури једини могући „сценарио”, Србија би се нашла пред једном од већих економских прилика у својој модерној историји.
То нам последњих месеци поручују представници власти, а у прилог томе говори и студија процене економског утицаја пројекта „Јадар”, коју је израдила компанија специјализована за ову врсту анализа „Ерго стратеџи груп”.
Инвестиција вредна више од 2,55 милијарди евра директно би, по овој процени, креирала 3.500 радних места током фазе изградње рудника, постројења за прераду руде и пратеће инфраструктуре. У оперативној фази, у рударско-индустријском комплексу би током најмање четири деценије стално било ангажовано 1.300 запослених с платом знатно изнад просечне.
То би углавном били домаћи кадрови јер многе потребне вештине већ постоје међу радном снагом у Србији. На тај начин смањила би се стопа незапослености у лозничком крају, где је иначе виша него у многим другим деловима земље.
Кад се у рачуницу укључе и радна места у ланцу е-мобилности који може да се развије на бази литијума, пројекат „Јадар” потенцијално би креирао више од 20.000 нових, добро плаћених радних места, показује студија компаније „Ерго стратеџи груп”, која је специјализована за ову врсту анализа у рударској индустрији.
Од потписивања меморандума између Србије и Европске уније о сарадњи у области стратешких сировина све више се говори о могућностима развоја ширег ланца вредности заснованог на литијуму, који би у економском смислу представљао „квантни скок”.
Поред рударења литијума, део тог ланца чине и производња катода, батерија и самих електричних возила, развој инфраструктуре за пуњење, производња стационарних батеријских система за чување енергије, као и рециклажа батерија. Ова тзв. литијумска економија има све већи значај како се свет окреће према електричним возилима и обновљивим изворима енергије и представља велику развојну шансу.
Вертикална интеграција читавог ланца е-мобилности знатно би умножила утицај пројекта „Јадар” на економију, показује поменута студија. Процењује се да би резерве литијума у Србији могле да привуку велику пажњу инвеститора из сектора е-мобилности, који ће до 2030. године премашити вредност од хиљаду милијарди евра.
Чак и привлачење само два одсто тих глобалних улагања могло би да удвостручи садашњи прилив директних страних инвестиција, знатно убрзавајући економски развој и јачајући геополитичке позиције Србије јер би имала шансу да се позиционира као кључни партнер у глобалној борби за смањење емисија угљен-диоксида.
На годишњем нивоу литијум би, како се наводи, могао да привуче 6,2 милијарде евра директних страних улагања.
Преузмите андроид апликацију.