Наш град је заиста један од лепших призора који можете угледати када пролазите кроз Србију, међутим, нама који смо овде одрасли, или у њему провели довољно година да нас засити, у летњим данима проради неки неиздрж и огромна жеља за путовањима.
Да ли је до топлог времена које се лакше подноси уз морску обалу, или због годишњег одмора који смо током целе године накупљали, али Новосађани са првим весницима лета већ увелико знају куда ће на одмор.
А када се на календарима коначно приближи тај дугоочекивани датум, почињемо са паковањем.
Пасош, крема са заштитним фактором и здравствена књижица за не дај Боже раније су подразумевали “пуну ратну опрему“, међутим, доласком нове технологије, овај списак се на нашу жалост, или срећу, обогатио са још једном неизоставном ставком – паметним телефоном.
Истина, колико год година да имате и којим год степеном самосталности да се похвалите, увек постоји неколицина особа које ће бринути за вас и којима би било лепо, понекад и неопходно, да јавите да сте стигли на жељено одредиште, или да пренесете поздрав.
Уколико кренете да мотате филм уназад, схватићете да је оно што ми данас одрадимо у неколико секунди, раније био прилично велики подухват.
Фиксни телефон:
Машина која је данас готово прегажена од стране технологије. Иако фиксне линије и даље постоје, активне су још само у домаћинствима где има старих људи који се тешко одричу својих навика, међутим, шансе да ћемо ускоро заборавити ову направу су веома велике.
Јавити се са мора преко телефона представљало је кратко, али неопходно подношење извештаја: “Пут је брзо прошао! Све је ок, смештај је добар. Распаковали смо се! Јела сам, не брини мама! Поздрављам те.“
Знало се, нема ту превише простора за разглабање и неку дугачку причу јер су позиви из иностранства били веома скупи – такорећи луксуз.
Ипак, иако су импулси брзо откуцавали, још један од разлога за штуре информације које смо делили са онима који су остали код куће, било је то што су се позиви обављали на телефонској говорници испред које би готово увек био прилично дугачак ред људи који чекају да завршите како би они обавили њихов позив.
Телефони у хотелским собама били су ту за украс како би употпунили удобност смештаја у коме се налазимо, међутим, њихов бројчаник у већини случајева био је закључан.
Разгледница:
Слање разгледница представљало је један од поетичних и романтичних гестова јављања са путовања.
Ипак, она се користила само као сувенир, те доказ да мислимо на некога, а не као средство јављања да смо стигли на море и да је све ок, јер би обично особи којој је намењена, стигла тек након што се и сами вратимо кући.
Уколико сте разгледницу слали родитељима кући, шансе да ће је поштар уручити управо вама, таман кад заборавите да сте били на путовању, биле су велике.
Телеграм:
Уколико сте планирали да се јавите да сте стигли на море овом методом, пре пута сте требали да најавите својим најближима којим путем ћете их контактирати, како не би претрнули од страха када им поштар закуца на врата са телеграмом.
Телеграм се обично користио у хитним и лошим ситуацијама као што су изјаве саучешћа, обавештења о несрећама и слично: “Ујка Пера је преминуо, крените за Нови Сад што пре!“
Слао се тако што се одлазило у пошту где се шалтерској службеници диктирала кратка порука коју желимо да пренесемо, те остављала адреса на коју она треба да пристигне.
Телеграм је путовао веома брзо. Новосадски поштари су се трудили да их својим бицикловима што хитрије однесу примаоцима јер се подразумевало да је посреди нека несрећа, а само у ретким случајевима: “Путовање је прошло супер, видимо се за 10 дана!“
Телеграм постоји и данас. Постоји и телефон, а постоје и разгледнице.
Право да вам кажем, ништа се ту није много променило у односу на “она времена“, осим нас…
Нема више те чари у остваривању комуникације уз мало труда са неким ко је далеко. Сада смо увек online, па они које остављамо у Новом Саду скоро и да немају осећај да смо негде отишли.
То је за оне који брину за нас прилично олакшавајућа околност јер у потпуности умирује немир који је владао раније, када смо са летовања упућивали само један кратки позив.
Међутим, како смо стално на мрежи и доступни, поставља се ново питање, да ли су наши данашњи одласци на море одмори, или само путовање?
Преузмите андроид апликацију.
