U nedelju, 27. oktobra, počelo je zimsko računanje vremena. U tri sata kazaljke su se pomerile za jedan sat unazad. Pomeranje sata i zimskog računanja vremena utiče na zdravlje i ponašanje ljudi.
Zdravstveni problemi i problemi u ponašanju povezani sa zimskim računanjem vremena su rezultat njegovog narušavanja biološkog sata tela, koji reguliše ciklus spavanja i buđenja.
Ovaj poremećaj izaziva pojačan osećaj umora i iscrpljenosti. Poremećaj sna takođe može povećati rizik od kardiovaskularnih bolesti. Studija iz 2019. koju su sproveli istraživači sa Harvardske medicinske škole i Opšte bolnice u Masačusetsu ispitala je efekat poremećaja sna na srčane bolesti kod miševa.
Studija je otkrila da su nakon 16 nedelja miševi čiji su ciklusi spavanja bili donekle poremećeni razvili više masnih naslaga (plakova) u svojim arterijama od miševa sa normalnim obrascima spavanja.
Miševi lišeni sna takođe su imali niže nivoe belih krvnih zrnaca u krvotoku i niže količine hipokretina, hormona koji igra ključnu ulogu u regulisanju sna i budnosti.
Istraživanja su pokazala i porast saobraćajnih nezgoda kada se vreme promeni u zimu, jer vozači pokušavaju da se prilagode promeni vremena.
Povećan broj sati mraka kod nekih ljudi može dovesti do lošeg raspoloženja i depresije, kao i umora, bolova u mišićima i slabih kostiju zbog nedostatka vitamina D, koji telo dobija izlaganjem sunčevoj svetlosti.
Neki ljudi takođe pate od sezonskog afektivnog poremećaja (SAD) kao rezultat kraćih dana. Simptomi sezonskog afektivnog poremećaja uključuju uporno loše raspoloženje, gubitak interesovanja za normalne dnevne aktivnosti, osećaj beznađa ili krivice i spavanje duže nego obično.
Nedostatak sunčeve svetlosti može sprečiti deo mozga koji se zove hipotalamus da radi ispravno, što može uticati na proizvodnju melatonina (hormona spavanja) i serotonina (hormona raspoloženja).
Zašto se tokom jeseni osećamo umornije? Promenili smo 5 stvari
Preuzmite android aplikaciju.
