Svi rekreativci Novog Sada zasigurno su čuli i posetili nekada Đačko igralište. Postavlja se pitanje kako je ovo rekreativno mesto stvoreno za ljubitelje atletike dobilo svoj naziv po kojem je nadaleko poznat.
Đačko igralište je, moglo bi se reći, „ogranak“ današnje Gimnazije „Jovan Jovanović Zmaj“.
Zbog povećanog broja učenika, davne 1918. godine, sala u gimnaziji je postala malena za sve učenike koji su pohađali školu.
Moralo se naći brzo rešenje jer tadašnja sala nije mogla da zadovolji potrebe nastave fizičkog vaspitanja.
Školska uprava pokušavala je naći adekvatan način da prevaziđe ovaj problem. Došla je na ideju da se izgradi novo igralište za učenike te gimnazije, u tadašnjem močvarnom delu Novog Sada – Limanu.
Ono što je zanimljiv deo ove priče jeste da su upravo bivši učenici Jovine gimnazije bili zaslužni za izgradnju sportskog terena.
Oni su močvarno tlo pretvorili u sportsko igralište. Dobrovoljno su radili na njegovom stvaranju učenici, ali i nastavnici Gimnazije.
Novčana pomoć za izgradnju igrališta koja će omogućiti đacima bolju nastavu, a nastavnicima bolji rad, stizala je sa svih strana. Od Kraljevske banke uprave Dunavske banovine preko Gradskog načelstva pa sve do samih roditelja i građana.
Nakon odobrenja Ministarstva finansija, Gradsko poglavarstvo Novog Sada je ustupilo besplatno zemljište u dimenzijama 200 puta 150 metara. Odluka je pala 7. decembra 1935. godine, a uslovili su bili da Jovina gimnazija mora da plaća Gradskom poglavarstvu 110 dinara na godišnjem nivou i da se „kupljeno“ zemljište koristi samo u tražene svrhe.
Zauzvrat za finansijsku pomoć koju je dao za izgradnju Grad je tražio da u svakom trenutku može da ga upotrebi u svrhe obaveznog telesnog vaspitanja.
Na kraju je školska uprava prihvatila zahtev, iako se pribojavala kako će se đaci iz drugih škola ponašati i da li će se sprave uspeti očuvati.
Pokrenuta je akcija za uređenje prostora. Od Gradskog poglavarstva, Gimnazija je dobila pravo da izgradi i stambenu zgradu za stanovanje čuvara igrališta.
Botanička bašta je takođe bila u sklopu igrališta, ne samo zbog lepšeg izgleda, nego i zbog ishodovovanja prostora za časove iz prirodnih nauka.
Đačko igralište poprimilo je svoj puni sjaj davne 1936. godine. Imala je glavno igralište (gde se danas nalazi fudbalski teren), kružno trkalište (ono bi se zimi pretvaralo u klizalište), prostor za skok uvis i udalj, igralište za tenis i odbojku kao i oporavilište.
Tribine su mogle da prime pet hiljada gledalaca.
Đačko igralište je tada bilo prava atrakcija, a učenici su dobili najmoderniji prostor za raznorazne sportske aktivnosti. Ono i danas važi za jedno od glavnih stanica za rekreaciju i mesto gde se sportisti tokom čitave godine okupljaju.
Novosadski bulevar nosi ime po mestu koje takođe ima Klisu – o čemu je reč?
Preuzmite android aplikaciju.
