Сви рекреативци Новог Сада засигурно су чули и посетили некада Ђачко игралиште. Поставља се питање како је ово рекреативно место створено за љубитеље атлетике добило свој назив по којем је надалеко познат.
Ђачко игралиште је, могло би се рећи, „огранак“ данашње Гимназије „Јован Јовановић Змај“.
Због повећаног броја ученика, давне 1918. године, сала у гимназији је постала малена за све ученике који су похађали школу.
Морало се наћи брзо решење јер тадашња сала није могла да задовољи потребе наставе физичког васпитања.
Школска управа покушавала је наћи адекватан начин да превазиђе овај проблем. Дошла је на идеју да се изгради ново игралиште за ученике те гимназије, у тадашњем мочварном делу Новог Сада – Лиману.
Оно што је занимљив део ове приче јесте да су управо бивши ученици Јовине гимназије били заслужни за изградњу спортског терена.
Они су мочварно тло претворили у спортско игралиште. Добровољно су радили на његовом стварању ученици, али и наставници Гимназије.
Новчана помоћ за изградњу игралишта која ће омогућити ђацима бољу наставу, а наставницима бољи рад, стизала је са свих страна. Од Краљевске банке управе Дунавске бановине преко Градског начелства па све до самих родитеља и грађана.
Након одобрења Министарства финансија, Градско поглаварство Новог Сада је уступило бесплатно земљиште у димензијама 200 пута 150 метара. Одлука је пала 7. децембра 1935. године, а условили су били да Јовина гимназија мора да плаћа Градском поглаварству 110 динара на годишњем нивоу и да се „купљено“ земљиште користи само у тражене сврхе.
Заузврат за финансијску помоћ коју је дао за изградњу Град је тражио да у сваком тренутку може да га употреби у сврхе обавезног телесног васпитања.
На крају је школска управа прихватила захтев, иако се прибојавала како ће се ђаци из других школа понашати и да ли ће се справе успети очувати.
Покренута је акција за уређење простора. Од Градског поглаварства, Гимназија је добила право да изгради и стамбену зграду за становање чувара игралишта.
Ботаничка башта је такође била у склопу игралишта, не само због лепшег изгледа, него и због исходововања простора за часове из природних наука.
Ђачко игралиште попримило је свој пуни сјај давне 1936. године. Имала је главно игралиште (где се данас налази фудбалски терен), кружно тркалиште (оно би се зими претварало у клизалиште), простор за скок увис и удаљ, игралиште за тенис и одбојку као и опоравилиште.
Трибине су могле да приме пет хиљада гледалаца.
Ђачко игралиште је тада било права атракција, а ученици су добили најмодернији простор за разноразне спортске активности. Оно и данас важи за једно од главних станица за рекреацију и место где се спортисти током читаве године окупљају.
Novosadski bulevar nosi ime po mestu koje takođe ima Klisu – o čemu je reč?
Преузмите андроид апликацију.
