Na razdaljini od stotinjak metara, u centru grada, stoje spomenici dvojici nadarenih Novosađana. Njihovo bogato pesničko nasleđe neizbežan je deo detinjstva mnogih generacija. Međutim, priča o prijateljstvu talentovanog slikara i vrsnog lekara sa razlogom nije svrstana u školsko gradivo.
Velika imena su u pitanju. Dva umetnika iz sasvim različitih sfera povezalo je jedno isto interesovanje. Povezala ih je poezija, a održalo prijateljstvo koje se rodilo iz nje.
Velikani srpske poezije bili su savremenici čiji su se životi međusobno preplitali u više sfera, od dubokog patriotizma do najnežnije lirike koja je izlazila iz njihovih pera.
Nesrećna sudbina Čika Jove Zmaja svima je poznata. On svoje “đavole“ nije tražio, sami su dolazili po njega. Čoveku, koji je više od svega želeo da bude otac, bolest je oduzela suprugu, a na kraju i svu njegovu decu.
Možete li zamisliti sa kolikim bolom je živeo Čika Jova Zmaj, kada je kao jedan od školovanijih lekara onog veka, ipak, doživeo neuspeh i nije spasio svoju porodicu?
Takvi porazi često ostave ogromne posledice na mnoge ličnosti, ali se veličina čoveka upravo ogleda u onom delu života koji dolazi nakon nesreće.
Umesto da potpuno potone i oda se poroku alkohola, Čika Jova Zmaj odlučio je da postane otac svoj drugoj deci sveta, te da ih leči i za njih piše najlepše pesme na svetu.
Na taj način, svoj poraz pretvorio je u pobedu, jer i dan danas među nama ne postoji ni jedna osoba koja se nije uspavala uz neku od njegovih pesmica.
Istovremeno život Đure Jakšića odvijao se na potpuno drugačiji način. Iako nadaren umetnik koji je, pored svojih literarnih radova, često ostavljao bez teksta svojim fenomenalnim slikama, bio je uredan samo na papiru.
U privatnom životu ovaj veliki umetnik nije uspeo da uspostavi kontrolu tako lako, kao nad, recimo, slikarskim kistom ili perom.
Đura je bio zaljubljenik u kafane. Istinski poklonik boemskog življenja i voditelj jednog sasvim neuglednog života.
Čika Jova Zmaj je svoje prijateljstvo sa Jakšićem započeo sasvim spontano, vezali su ih isti ideali o državi koja ima sve tendencije da jednoga dana postane “velika“. Međutim, što su se dva umetnika više upoznavala, sve više su isplivavale one, ključne, razlike u njihovim karakterima i načinu života.
Postoji legenda da je jednom prilikom, nakon druženja, Čika Jova krenuo da isprati Đuru Jakšića kući, ali mu ovaj nije dozvolio jer ga je pojela sramota zbog neuglednog načina života koji je vodio.
Kako su velikani bili prilično bliski, Čika Jova se ozbiljno dao u to da promeni Jakšićev pogled na svet i da ga “izleči“ od pošasti zvane alkoholizam.
Da se razumemo, ako je neko imao zavidne ubeđivačke sposobnosti to je bio Jovan Jovanović Zmaj. Pred njegovim govorništvom mnogi su padali kao omađijani, te kao sunđeri upijali sve mudrosti koje je pesnik izgovarao.
Đura je bio svestan svog prijatelja i njegovih namera, te je u ime krunisanja bliskosti dvojice umetnika, jednom prilikom odlučio da ga posluša.
Zaista, na Zmajevo višemesečno ubeđivanje da se okane alkohola i raskalašnog stila života, Đura je rešio da napravi jedan sasvim radikalan potez.
Naime, narednog dana, sa prvim zracima sunca on je umesto u kafanu pošao u šetnju.
Tog istog dana je mimoišao apsolutno sve kafane u gradu, a budući veoma interesantan sagovornik, onih koji su ga mamili na “po jednu putničku“ bilo je mnogo.
Ipak, odlučan da ispuni želju svom dugogodišnjem prijatelju, te odoli svojim iskušenjima, tutnjao je ceo dan gradskim ulicama, prolazio i divanio “onako trezan“ sa ljudima i na kraju dana jedva doteturao do kuće.
Samo… ovoga puta teturanje je bilo izazvano umorom, a ne alkoholom.
Na kraju jednog, takvog, trezvenog dana, Čika Đura Jakšić bio je veoma ponosan na sebe. Njegov ponos jedino je mogla da nadjača glasna zahvalnost koju je iskazivao prema svome prijatelju Jovanu Jovanoviću Zmaju.
On je, zapravo, bio toliko srećan zbog svog malenog podviga da je, naprosto, morao da proslavi!
Odlučivši da je momenat za slavlje upravo tada u sitnim satima, dok se kafanski život i dalje uveliko odvijao, rekao je sam sebi: “Bravo Đuro! Ponosan sam na tebe i na to koliki si karakter! Zapravo, toliko sam ponosan na tebe da te vodim na piće!“
Deset kapitalnih projekata koji su preporodili Novi Sad – mostovi, bolnice, fabrike i kultura
Preuzmite android aplikaciju.
