Капитен српске репрезентације у фудбалу. Капитен фудбалског клуба Ајакса из Амстердама, најпознатијег клуба у Холандији, а једног од најславнијих у Европи. Војводина, Гронинген, Твенте, Саутемптон… Његови спортски успеси се тешко могу набројати. Али колико заиста знамо о скромном младићу са севера Бачке, пореклом из једног „далматинског“ села у Војводини.
Душан Тадић рођен је 1988. године у Бачкој Тополи као најмлађе дете у породици, после две старије сестре Јелене и Драгане. Прве фудбалске кораке је начинио у родном месту имајући пуну подршку породице. После завршене Основне школе „Чаки Лајош“ сели се у Нови Сад где је заиграо за млађе категорије ФК Војводина.
После само две године доказивања заиграо је за први тим клуба са „Карађорђа“, а 2009. године је дебитовао за репрезентацију Србије.
После играња у Холандији и Енглеској, своју фудбалску срећу је пронашао у славном клубу из Амстердама где је главни играч и „алфа и омега“ тима. Два пута је проглашаван за играча године у холанском првенствву где држи рекорд по броју асистенција у једној календарској години (37). Тај рекорд важи и на европском тлу, а претходно га је држао Лионел Меси.
Сви успеси у клубовима и репрезентацији донели су му престижну награду најбољег фудбалера Србије (Златна лопта) у три наврата: 2016, 2019 и 2021. године.
Своју радну етику, пожртвовање и витешки начин борбе које је стекао кућним васпитањем, пренео је на фудбалски терен где је годинама у врху српског и холанског фудбала.
Свој витешки дух Душан је наследио од предака. Његов прадеда Петар се у бачку равницу доселио из насеља Кољане у Врличкој крајини после Првог светског рата. Тада је двадесетак колониста из северне Далмације, из насеља Отишић и Кољане почетком 1920-их година добило земљу у северном Банату, да би заменом земљишних поседа се скрасили у атару насеља у срезу Сента, које ће касније бити познато као Колонија, а данас као Светићево. Малено село се полако ширило и множило. Петар је преминуо 1956. године и оставио за собом сина Душана који се касније преселио у Бачку Тополу.
По Душану, свом деди, садашњи капитен српске репрезентације је добио име.
Дух Врличана пренео се са колена на колено, још од првог познатог претка фамилије, Илије Тадића из Кољана, миграцијама у Светићево, а потом до Амстердама. Душанов отац, Петар растао је у Светићеву, играјући се са комшијском децом, која су као и он потицали из сиротињских породица.
Своју успешну фудбалску каријеру, Душан је спојио са хармоничним породичним животом. Ожењен је и има троје деце: сина Петра и кћерке Тару и Лару.
У Бачкој Тополи, у његовој родној кући, налази се спомен соба са скоро свим трофејима и признањима које је Душан скупио у својој богатој фудбалској каријери.
Између осталих, једно од вредних признања које се истиче је Фебруарска награда града Новог Сада за 2018. годину.
Љубазношћу Душановог поносног оца Петра Тадића, аутор овог текста имао је прилике да завири у собу са трофејима и наградама и своју радост подели са свим читаоцима портала Градске инфо.
Аутор текста: Растислав Стојсављевић
Nesuđeni prvaci Evrope: Koliko je mogla Vojvodina davne 1967. godine?
Преузмите андроид апликацију.
