Naravno da ne možete da pustite dete da uradi sve što bi ono želelo jer to u mnogim situacijama može da bude opasno po njegovo zdravlje ili život. Sasvim je normalno da mala deca ne umeju dobro da procenjuju rizike jer za to u ranom uzrastu nemaju dovoljno mentalnih kapaciteta, a roditelji su tu da bi ih usmeravali i postavljali im granice.
Međutim, kao što svi znamo, to postavljanje granice ne prođe uvek glatko, pa mnogi mališani umeju da se ozbiljno i uporno bune na svako mamino i tatino „ne možeš“ ili „ne smeš“, a naročito kada oko sebe gledaju decu kojoj je dozvoljeno to što bi oni hteli.
Nije neuobičajeno da na neku postavljenu granicu od svog deteta predškolskog uzrasta čujete „Ali, nije fer!“ jer je upravo to period kada počinju da shvataju da ne važe svi uslovi za sve – na primer, detetu od četiri godine ne možete da dozvolite da se penje na ogradu, a ono gleda neko starije dete koje upravo to radi.
Bez obzira na sve, jako je važno da roditelji postave jasna pravila i zabrane kada je to potrebno, ali i da detetu objasne zašto ono ne može nešto što neko drugi radi.
Psiholozi su za ruski portal Parents dali savete kako da objasnite detetu zašto ono ne sme nešto što je nekom drugom dozvoljeno.
Zašto ne mogu kasnije da idem u krevet?
Psiholozi kažu da se takva „potreba“ najčešće javlja u porodicama gde ima više dece, koja usled različitih uzrasta imaju i neke drugačije rutine. Uobičajeno je tada se mlađe dete protivi što ono ne može sve isto što i stariji brat ili sestra i smatra da nije fer što ono mora na spavanje, dok oni još nisu ni zube oprali.
Pokušajte tada da objasnite detetu da su njegov brat ili sestra odvojene ličnosti i ne moraju nužno da rade sve isto što i ono. Na primer, ako tata nosi naočare, to znači i da sva deca moraju da ih nose, te isto važi i za rutine. U različitom uzrastu telo ima različite potrebe, te je petogodišnjaku potrebno i više sna nego detetu od osam ili 12 godina.
Umirite malog buntovnika i recite mu da će, kada malo odraste, i on moći kasnije u krevet, poput brata ili sestre.
Savet psihologa je i da kada pokušavate da objasnite detetu nešto, tretirate ga kao da je jednako vama. Deca žele da brzo odrastu i da budu odrasli, pa to iskoristite u svoju prednost. Vremenom će želja da imitira odrasle pomoći da prihvati ono što mu se ne dopada.
Zašto ja moram da jedem voće kad svi jedu kolače?
Bez obzira na to da li je u pitanju kolačić ili kupovina nekog skupocenog telefona, ne oklevajte da svom detetu objasnite da svaka porodica ima svoja pravila, granice, običaje i vrednosti. Na primer, vaša porodica pokušava da vodi zdrav život, a to podrazumeva i da se ne jede previše slatkiša. Ako je u pitanju malo dete, može da mu objasnite da ako jede previše slatkiša, neće imati dovoljno snage ni energije da učestvuje u porodičnim vožnjama bicikla, skijanju…
Zašto drugi dobijaju veći džeparac nego ja?
Pitanje novca je uvek veoma osetljivo, ali je važno da bude iskreni sa detetom u vezi sa tim. Razgovarajte sa njim kao sa odraslom osobom o tome kako se raspoređuje porodični budžet, savetuju psiholozi. Objasnite mu da većina zarađenog novca ide na hranu, odeću, račune… Takođe, napomenite mu da porodice imaju različite budžete i troškove, te da i visina džeparca koju deca dobijaju zavisi od toga.
Ipak, dajte mu do znanja da to nije stvar zbog koje treba da očajava, već umesto toga smislite na šta bi dete moglo da potroši taj novac – bilo na neku sitnicu ili da ga odvoji i tako štedi za nešto što želi da kupi.
Preuzmite android aplikaciju.
