Aко у првим годинама дечјег живота постоји барем једна особа која је истински способна да воли, то представља огроман благослов за дете.
Присуство некога коме смо заиста важни, неког ко се топи само кад нас погледа, ко памти и препричава наше анегдоте, неко ко се радује кад му се увучемо у кревет, ко гледа да су нам топле ножице и упасана поткошуља у великој мери одређује наше животе.
Овим дете заправо добија шансу да још сасвим малено отвори срце за праве вредности и прими у себе љубав, племенитост, милосрђе, служење, допринос, радост, ентузијазам.
Још уколико се у том свету нађе нека одрасла особа која истински живи духовним животом, која детету на најлепши начин може посведочити да ми нисмо само наше тело, онда је то дете заиста благословено, без обзира на то колико било тешких околности у његовом детињству.
Шта значи старати се о дечјој души?
У ширем смислу, старати се о дечјој души значи пунити дечја срца љубављу, али и идејом да постоји нешто много веће од нас, нешто што представља саму љубав, нешто што нас кроз живот води, свест о томе да нисмо препуштени случајности, што чини да је све на свом месту, да је добро што није све како ми хоћемо, да имамо своју сврху и да смрт није крај!
Нахрањена душа увек ће имати јасан одговор на питања као што су: Који је поступак исправан? Шта је заиста важно?
Ово дете имаће путоказ, снагу и смисао, имаће веру и вољу.
Зашто многи родитељи ово не ураде?
Неки родитељи овај задатак не обаве зато што и сами још нису узрасли до љубави, нити освестили духовни део себе. То није ни за какву осуду.
Њихове су душе гладне, па не могу да дају оно што немају. Неки се, пак, ове топлине дечје душе плаше јер знају да је то тежак и трновит пут, па штите своју децу од бола који је неминован на путу којим се ређе иде.
А неки просто нису свесни потребе да се тиме баве, већ непрестано трче за материјалним постигнућима или каријерним успесима па у тој журби препусте случају оно најважније!
Бринем се да ли је паметно у данашње време учити децу да буду „душевна”, топла, морална?
И у данашње време, као што је увек било и увек ће бити, само је један прави пут. Све остало су странпутице! Само топло, морално, са душом има смисла живети.
У супротном све постаје ништавно и људски живот се своди на кратке интервале телесног задовољства који се смењују са интервалима мучења, што у суштини води болести садашњице, депресији.
Само храбром одлуком да се живи исправно ма колико тешко то било, нашој деци дајемо шансу да једног дана буду добри родитељи, партнери, да буду способни за стваралаштво и остварење своје сврхе.
Без љубави смо, како и свети апостол Павле каже – ништа! И ваша деца, ма колико сада била слатка и изгледала анђеоски, могу једног дана постати баш то, ништа, уколико им срца остану затворена.
Шта да радим ако о пружању љубави нисам имала и од кога да учим?
Издвојте време за свој лични развој. Научите да волите себе и да сами себи дате оно што вам је ускраћено у детињству. Данас постоји много различитих начина да се то постигне. Изаберите онај који вам највише одговара. Само се покрените и затражите.
Поступајте тако да вашем детету буде недвосмислено јасно да је вољено и прихваћено у потпуности баш онакво какво је сада. Не кад се поправи и буде „као Бане тих и миран, чист и фин“, већ сада и заувек. Говорите им реченице попут:
„Волим што сам родила баш тебе, баш такву/таквог!“ и „Тата и ја смо баш срећни што си ти наше дете!“
Ја сам својој деци знала да кажем да сам врло срећна због тога ко су оне и то сам заиста и мислила, увек, и када су грешиле, ја сам била одушевљена тиме колико је живот магичан, што су моје ћерке део те креације, што су непоновљиве, специфичне, занимљиве баш такве какве су, што имају различита искушења, различите слабости, различите таленте, што бирају различите путеве…
Заборавите реченице попут:
„Ти си диван дечак, само кад би …“
Оваквим ставом га нећемо размазити јер он не искључује дисциплиновање. Понашање дисциплинујте, биће волите и не брините, бићете задовољан родитељ детета које воли себе, друге, а вреднује и поштује правила.
А што се тиче праксе, ево и конкретних идеја:
Љубите своју децу много, љубите им сваки прстић посебно, на најмекше место на прстићу, на јагодицу, грлите их сваки дан и разговарајте о њиховим осећањима, пажљиво их слушајте, нека вам буде важно о чему они мисле, шта су сањали ноћас и слично.
Спремајте им здраву храну, шћућурите се поред њих у кревет да попричате и измишљајте за њих безброј лепих имена.
Прво будите родитељи, партнери, па онда све остало.
Не осуђујте их, не критикујте, али их дисциплинујте и то радите чврсто и доследно, не мислећи да ли ће се они због тога на вас „љутити“, чините све што треба за њих, без обзира на то како то њима или неком другом у том тренутку изгледа, смишљајте једноставне, мале гестове који одишу нежношћу, пажњом, топлином, блискошћу, прихватањем.
Стварајте ваше мале ритуале, славите празнике, пишите анегдоте из њиховог детињства или их памтите и причајте им о себи.
А шта да раде они који заиста немају времена, мада се много труде да га издвоје за дете?
Е они нека стану, јер ће у супротном на крају приче осетити да је све што су радили био један велики промашај!
Биљана Грбовић, оснивач Удружења родитеља “Матица”
Радујем се кад помажем!
Како се људи односе према својим грешкама и слабостима? (ВИДЕО)
Преузмите андроид апликацију.
