Preosetljivost na hranu se veoma teško dijagnostifikuje, mali broj lekara smatra da sve dolazi iz glave. Ali većina stručnjaka, ipak, tvrdi da su alergije i netolerancija na hranu stvaran problem, ali da je veoma teško uočiti ih.
Pojačan umor
Alergije uključuju reakciju imunog sistema, pa se lako otkrivaju testiranjem, dok za preosetljivosti nije baš lako. Kada simptomi preosetljivosti na hranu uključuju pojačan umor, nadutost, promene raspoloženja i migrenu, teško je otkriti njihov uzrok.
Jedini način prepoznavanja jeste izbegavati sumnjivu hranu najmanje mesec dana, ako simptomi nestanu, najverovatnije je reč o nepodnošenju hrane.
Konzervansi, boje i dodaci hrani mogu da izazovu alergije
Koliko su te alergije zaista učestale nije poznato, jer se zbog testova, koji su polovični, teže dokazuju. Reakcije najčešće izazivaju konzervans natrijum – benzoat, žuta boja tarazin i zaslađivač aspartam.
Češća je alergija na belance, nego na žumance jajeta, kažu stručnjaci. Alergični na jaja često imaju pozitivne kožne alergijske testove i na piletinu. Preporuka je da se izbace sve namirnice pripremljene sa jajima.
Takođe, ribe, rakovi i školjke izazivaju i alergije i reakcije nepodnošenja. Alergija na meso je retka, ali se najčešće javlja na piletinu i teletinu, jer su te životinje često lečene penicilinima i drugim lekovima.
Tu se radi o alergiji na lekove, a ne na proteine iz mesa. Zbog toga se ljudima sklonim alergijama preporučuje meso divljih životinja.
