Тренутно је актуелно питање новог Регионалног центра за управљање отпадом који би требало да буде на месту данашње депоније на Клиси. О чему је реч и да ли је брига грађана оправдана?
Смеће у Новом Саду се од 1968. године званично и систематски довози на депонију на Клиси. Ова локација је задржана је за депонију отпада у свим генералним урбанистичким плановима од 1985. године па до данас.
Град Нови Сад је 2019. године покренуо решавање система управљања отпадом у граду путем модела одвојеног сакупљања отпада и изградњом најсавременијег центра за третман отпада. Ове, 2022. године, завршена су сва потребна истраживања и прикупљена је потребна документација.
Сва документација проверена је и позитивно оцењена од стране стручне комисије Европске Уније.
То значи да се посебно водило рачуна о заштити животне средине, безбедности и здрављу становника Клисе али и читавог Новог Сада, на овом пројекту учествовали су професори са Универзитета у Новом Саду и Београду.
Шта је у плану, и како ће данашња депонија постати Регионални центар за управљање отпадом?
Погледом на нови план, видљиво је значајно повећање заштитног зеленила око рециклажног центра. Тренутно постоји 50 хектара зелене површине заштитног карактера, а према новом плану заузимаће 98.6 хектара површине.
Такође, каналска мрежа ће се потпуно задржати, а далековод се измешта према Елаборату који је верификовао ЕМС (Електромрежа Србије).
Како ће функционисати нови Регионални центар за управљање отпадом?
Сав отпад који дође у Регионални центар ће бити подвргнут третману у затвореном простору, а само до 10 % отпада ће бити одложен на санитарну депонију. Површина депоније биће 10 хектара, пет пута мања него што је сада.
Сама депонија, као и пратећи објекти, конструисани су тако да обезбеђију заштиту животне средине. Између осталог, у плану је објекат за механичко-биолошки третман отпада, складиште за третирани отпад, као и складиште за балирани отпад (тим редоследом на фотографијама).
У оквиру новог Регионалног центра наћи ће се дигестор за производњу гаса, систем за аерацију, затворена бакља за спаљивање депонијског гаса (тим редоследом на фотографијама).
Отпад ће се у затвореном постројењу прерађивати и иде као прерађен на спаљивање.
Све се налази у затвореним линијама (халама) и, како наводе из Градског већа за заштиту животне средине, нема никаквог непријатног мириса, прашине и отпадних вода.
Зашто је потребно да Регионални центар за управљање отпадом замени постојећу депонију?
Са почетком рада Регионалног центра затвориће се и санирати постојећа депонија и сметлиште. Самим тим, ризик за загађивање воде, ваздуха и земљишта ће бити сведен на минимум.
Складиштењем отпада више неће бити разношења лаких фракција отпада путем ветра, а исто тако елиминисаће се непријатни мириси уз побољшавање изгледа краја који је покварен тренутном депонијом.
Сваки регионални центар у држави покриће део становништва
Министарство животне средине донело је почетком 2022. године Програм за управљање отпадом за период од 2022. до 2031. године.
У оквиру програма планирано је оснивање регионалних центара за управљање отпадом, а сваки регионални центар требало би да покрије 250.000 становника. То значи да ће локалне самоуправе сарађивати тако да мрежа регионалних центара покрије сво становништво Србије.
До 2030. године планирано је отварање регионалних центара у Новој Вароши, Београду, Крушевцу, Крагујевцу, Ваљеву, Пожаревцу, Врању, Новом Саду, Инђији, Сомбору, Смедереву, Панчеву, Краљеву, Нишу, Зрењанину и Вршцу, преноси „BalkanEnergyNews„.
Према последњим подацима којима располаже „Eurostat„, а тичу се 2020. године, Србија рециклира или користи свега 0,4%, свог отпада док у Европи по искоришћавању отпада предњаче Данска, Белгија и Словенија који користе више од 90% свог отпада.
Које су заштићене животињске врсте у околини Новог Сада? (ФОТО)
Преузмите андроид апликацију.
