Почетна > Нови Сад

Нови Сад Новосадске приче

Које су заштићене животињске врсте у околини Новог Сада? (ФОТО)

Околину Новог Сада одликује разноврстан животињски и биљни свет, као и бројне ретке врсте које су своје уточиште нашле баш овде, на нашем поднебљу.
Фото: WikimediaCommons/Charles J. Sharp

Фрушка гора, богата речна мрежа, самим тим и вегетација у овом делу Србије, погодни су за настањење различитих животињских врста; од сисара, глодара, преко водоземаца, гмизавца и риба.

Међу њима постоји огроман број заштићених дивљих врста које су угрожене, а које имају посебан значај за очување природе и самог човека.

Оне се штите тако што се спроводи забрана уништавања и предузимања свих активности којима се могу угрозити те врсте и њихова станишта.

Пругасти миш
Фото: WikimediaCommons/Khlyap LA

Настањује шуме и поља у нашој околини, најчешће уз руб шуме и канале. Њега можете пронаћи чак и у парковима, а оно што га разликује од осталих мишева јесте црна, уздужна пруга на средини леђа.

Европски дабар
Фото: WikimediaCommons/NasserHalaweh

Највећи глодар северне хемисфере. Достиже дужину и до једног метра, а тежак је између 20 и 30 килограма. Зуби су му изузетно снажни, а настањује благо текуће воде и праве тзв. бране – склониште од дрвног материјала.

Некада су ови даброви красили читаву АП Војводину, док их сада има на свега пар места.

Дивља мачка
Фото: WikimediaCommons/Alena Houšková

Ма колико на први поглед личила на домаћу мачку, прилично је различита. Стражње ноге су јој дуже од предњих, што говори да је реч о професионалном скакачу.

Дивље мачке су карактеристичне по томе што немају стално боравиште. Насељавају, углавном, старе шуме, а једне од њих су и простране шуме Фрушке горе.

Слепо куче
Фото: WikimediaCommons/Максим Яковлєв

Живи на сувим, степским стаништима, па их је због измењених услова у Војводини опстало још само на подручју Делибатске, Суботичко-Хоргошке пешчаре и на падинама Фрушке горе.

Ова врста проводи читав живот под земљом, прави ходнике које сама копа. Слепо куче је веома мала животиња дужине око 20 центиметара.

У тим ходницама поседује огромне залихе хране које се састоје најчешће од луковице и кртола.

Слепо куче је усамљена животиња и друштвена је само у време парења.

Орао крсташ
Фото: WikimediaCommons/AngMoKio

Орао крсташ спада у групу тзв. правих орлова, који имају ноге прекривене перјем. Нарасту до 1,5 метара, а оно што је занимљиво код ове врсте јесте то што су жене крупније од мужјака.

Хране се живим пленом (птицама и сисарима) или стрвином.

Орао крсташ је глобално угрожена врста у свету. Његова бројност у Србији је изузетно мала, а данас живи само на Фрушкој гори.

Она је 1996. и 1997. године дошла на ивицу изумирања са свега једним гнездећим паром, који се више вероватно не гнезде редовно.

Бела рода
Фото: WikimediaCommons/Zeynel Cebeci

Њена величина је од 100 до 115 центиметара. У нашим крајевима и даље је можете сретати на крововима и врховима димњака.

Храни се у оближњим, влажним ливадама, а у јеловнику јој је заступљена врло разноврсна храна.

Уралска сова
Фото: WikimediaCommons/Alpsdake

Становник је очуваних, шумских екосистема, а гнезди се у великим дупљама старог дрвећа, у гнездима јастребова, мишара, гаврана и других птица. Распон крила досеже 1,2 метара.

Женке су теже од мужјака, а хране се ситним сисарима, птицама, пацовима, инсектима, па чак и другим совама.

Ово је најагресивнија врста сова у читавој Европи. Оне не трпе ни присуство људи у близини гнезда, на шта прво упозорава хукањем, а понекад се и обрушава на незваног госта.

Женке не дозвољавају ни другим совама да приђу леглу.

Лабуд
Фото: WikimediaCommons/Trachemys

Црвенокљуни лабудови су међу најтежим летећим птицама. Када хоће да полете, превале двадесетак метара ударајући по површини воде крилима и ногама да би тако развили брзину. У лету постижу брзину од 100 km/h.

Ово је исто једна од врста које људи најчешће срећу, као и беле роде. Мужјаци у периоду гнежђења постају изузетно агресивни и сваког „уљеза“ који им упадне на територију енергично протерају.

Знају чак и напасти повредити људе, могу бити опасни по малу децу.

За ову врсту кажу да имају „лице анђела, а душу ђавола“ баш због оваквог агресивног понашања.

Шарка
Фото: WikimediaCommons/Bernard DUPONT

Црне боје, дужине до 1,5 метара и дебљине до 10 центиметара. Отров убризгава уједом, кроз отровни зуб. Иако њен отров споро делује и није нарочито снажан, може да усмрти човека.

Баш из тог разлога, љубитељи шуме, без бриге, ову отровницу тешко да можете срести на Фрушкој гори где их једино и има у нашој околини.


Доста ретких врста се налазе под заштитом државе и других Међународних унија за заштиту природе.

Ово није коначан списак свих заштићених животињских врста, постоје још бројне врсте флоре које нису до краја истражене. Од будућности одржања ових разноврсних врста, зависиће и будућност човека, као и очување целокупног екосистема.

Свако од нас би требало да учини колико је у нашој могућности да угрожене врсте у околини Новог Сада наставе свој живот још много година, како би овај део наше земље и даље био богат овим изузетним примерцима.

Бројали смо мостове „у комшилуку“ – да ли Новом Саду требају нови мостови? (ФОТО)

Преузмите андроид апликацију.