Okolinu Novog Sada odlikuje raznovrstan životinjski i biljni svet, kao i brojne retke vrste koje su svoje utočište našle baš ovde, na našem podneblju.
Fruška gora, bogata rečna mreža, samim tim i vegetacija u ovom delu Srbije, pogodni su za nastanjenje različitih životinjskih vrsta; od sisara, glodara, preko vodozemaca, gmizavca i riba.
Među njima postoji ogroman broj zaštićenih divljih vrsta koje su ugrožene, a koje imaju poseban značaj za očuvanje prirode i samog čoveka.
One se štite tako što se sprovodi zabrana uništavanja i preduzimanja svih aktivnosti kojima se mogu ugroziti te vrste i njihova staništa.
Prugasti miš
Nastanjuje šume i polja u našoj okolini, najčešće uz rub šume i kanale. Njega možete pronaći čak i u parkovima, a ono što ga razlikuje od ostalih miševa jeste crna, uzdužna pruga na sredini leđa.
Evropski dabar
Najveći glodar severne hemisfere. Dostiže dužinu i do jednog metra, a težak je između 20 i 30 kilograma. Zubi su mu izuzetno snažni, a nastanjuje blago tekuće vode i prave tzv. brane – sklonište od drvnog materijala.
Nekada su ovi dabrovi krasili čitavu AP Vojvodinu, dok ih sada ima na svega par mesta.
Divlja mačka
Ma koliko na prvi pogled ličila na domaću mačku, prilično je različita. Stražnje noge su joj duže od prednjih, što govori da je reč o profesionalnom skakaču.
Divlje mačke su karakteristične po tome što nemaju stalno boravište. Naseljavaju, uglavnom, stare šume, a jedne od njih su i prostrane šume Fruške gore.
Slepo kuče
Živi na suvim, stepskim staništima, pa ih je zbog izmenjenih uslova u Vojvodini opstalo još samo na području Delibatske, Subotičko-Horgoške peščare i na padinama Fruške gore.
Ova vrsta provodi čitav život pod zemljom, pravi hodnike koje sama kopa. Slepo kuče je veoma mala životinja dužine oko 20 centimetara.
U tim hodnicama poseduje ogromne zalihe hrane koje se sastoje najčešće od lukovice i krtola.
Slepo kuče je usamljena životinja i društvena je samo u vreme parenja.
Orao krstaš
Orao krstaš spada u grupu tzv. pravih orlova, koji imaju noge prekrivene perjem. Narastu do 1,5 metara, a ono što je zanimljivo kod ove vrste jeste to što su žene krupnije od mužjaka.
Hrane se živim plenom (pticama i sisarima) ili strvinom.
Orao krstaš je globalno ugrožena vrsta u svetu. Njegova brojnost u Srbiji je izuzetno mala, a danas živi samo na Fruškoj gori.
Ona je 1996. i 1997. godine došla na ivicu izumiranja sa svega jednim gnezdećim parom, koji se više verovatno ne gnezde redovno.
Bela roda
Njena veličina je od 100 do 115 centimetara. U našim krajevima i dalje je možete sretati na krovovima i vrhovima dimnjaka.
Hrani se u obližnjim, vlažnim livadama, a u jelovniku joj je zastupljena vrlo raznovrsna hrana.
Uralska sova
Stanovnik je očuvanih, šumskih ekosistema, a gnezdi se u velikim dupljama starog drveća, u gnezdima jastrebova, mišara, gavrana i drugih ptica. Raspon krila doseže 1,2 metara.
Ženke su teže od mužjaka, a hrane se sitnim sisarima, pticama, pacovima, insektima, pa čak i drugim sovama.
Ovo je najagresivnija vrsta sova u čitavoj Evropi. One ne trpe ni prisustvo ljudi u blizini gnezda, na šta prvo upozorava hukanjem, a ponekad se i obrušava na nezvanog gosta.
Ženke ne dozvoljavaju ni drugim sovama da priđu leglu.
Labud
Crvenokljuni labudovi su među najtežim letećim pticama. Kada hoće da polete, prevale dvadesetak metara udarajući po površini vode krilima i nogama da bi tako razvili brzinu. U letu postižu brzinu od 100 km/h.
Ovo je isto jedna od vrsta koje ljudi najčešće sreću, kao i bele rode. Mužjaci u periodu gnežđenja postaju izuzetno agresivni i svakog „uljeza“ koji im upadne na teritoriju energično proteraju.
Znaju čak i napasti povrediti ljude, mogu biti opasni po malu decu.
Za ovu vrstu kažu da imaju „lice anđela, a dušu đavola“ baš zbog ovakvog agresivnog ponašanja.
Šarka
Crne boje, dužine do 1,5 metara i debljine do 10 centimetara. Otrov ubrizgava ujedom, kroz otrovni zub. Iako njen otrov sporo deluje i nije naročito snažan, može da usmrti čoveka.
Baš iz tog razloga, ljubitelji šume, bez brige, ovu otrovnicu teško da možete sresti na Fruškoj gori gde ih jedino i ima u našoj okolini.
Dosta retkih vrsta se nalaze pod zaštitom države i drugih Međunarodnih unija za zaštitu prirode.
Ovo nije konačan spisak svih zaštićenih životinjskih vrsta, postoje još brojne vrste flore koje nisu do kraja istražene. Od budućnosti održanja ovih raznovrsnih vrsta, zavisiće i budućnost čoveka, kao i očuvanje celokupnog ekosistema.
Svako od nas bi trebalo da učini koliko je u našoj mogućnosti da ugrožene vrste u okolini Novog Sada nastave svoj život još mnogo godina, kako bi ovaj deo naše zemlje i dalje bio bogat ovim izuzetnim primercima.
Brojali smo mostove „u komšiluku“ – da li Novom Sadu trebaju novi mostovi? (FOTO)
Preuzmite android aplikaciju.
