Najčešće iznajmljuje stan, donekle zna nemački jezik, školuje decu i kada ga pitate reći će da nema nameru da se vrati u Srbiju.
Prema poslednjim procenama nemačke vlade, trenutno u najjačoj evropskoj ekonomiji živi i radi minimum 400.000 Srba, a ovaj broj bi uskoro mogao da bude mnogo veći jer se, prema pojedinim analizama, na tržištu rada Nemačke beleži manjak od čak 1,7 miliona radnih mesta.
Reagujući na to tamošnje vlasti su pored izmena zakona o dobijanju dvojnog držaaljanstva, promenile i uslove za uvoz starnih radnika kroz tzv. „kartu šansi“.
U suštini, pored toga da za nemačko državljanstvo strani državljani neće morati da se odreknu matičnog pasoša, Vlada Nemačke cilja i da uvede „zapadnobalkansko“ pravilo kojim će kvote za uvoz radnika biti dvostruko veće, a uveden je i koncept karti šansi ne bi li se čitav proces ubrzao.
Zanati koji su nas nedovoljno cenjeni, pa ih mladi izbegavaju u širokom luku zbog malih plata, u ovoj evropskoj zemlji se bolje vrednuju. Recimo, zidar zarađuje 3.214 evra, moler 2.975 evra, a kovač može zaraditi 3.053 evra mesečno. Umeće varioca se plaća oko 2.819 evra, a keramičara oko 3.000 evra.
Dakle, ljudi koji odu u Nemačku najčešće rade fizičke poslove. U pitanju je pranje sudova ili serviranja hrane u ugostiteljskim objektima, čišćenje kuća, posao magacionera u velikim marketima, recepcionera, konobara.
Popularna su i zanimanja vezana za logistiku poput vozača kamiona i druge mehanizacije na gradilištima. Vozač viljuškara, na primer, ima prosečnu platu 2.679 evra, a putar 3.463 evra.
Sad već tradicionalno najtraženiji su radnici u zdravstvu, medicinske sestre i lekari, pa najveći broj radnika koji je otišao sa područja Balkana, upravo je iz ovog sektora.
Fizioterapeut ima prosečnu platu 2.588 evra, bolničar 3.511 evra, medicinska sestra 3.645 evra, zubni tehničar 2.590 evra. Medicinsko-tehnički laboratorijski asistent 3.497 evra, a doktori prosečno 6.337 evra.
Preuzmite android aplikaciju.
