Većina ljudi u svetu ne može zamisliti početak dana bez dobre kafe, niti ijednu sedeljku na kojoj bi se razmenio i pokoji trač. Kafa je postala kulturološki fenomen, a malo ko zna da je kafa u našu zemlju došla preko Futoga.
Naučnici smatraju da je prapostojbina kafe Etiopija odakle je trgovačkim putevima dospela u Indiju, potom Bliski istok i Evropu.
Novosađanin Radmilo Mulić više od 30 godina bavi se prikupljanjem predmeta u vezi sa kafom. Njegova kolekcija broji više od 1000 eksponata prikupljenih iz različitih delova sveta.
„Mene interesuje ta ljudska inventivnost, šta su sve ljudi smislili kako da pripremaju kafu. Ovo je jedan mlin za kafu, nije ništa poseban kada ga gledate ovako, ali je od metala. Treba još da se očisti i on mi je sada nedavno došao u kolekciju“, pokazuje eksponate kolekcionar Radmilo Mulić.
Na našim prostorima, kafa se pojavila početkom sedamnaestog veka kada su je turski trgovci doneli sa Bliskog istoka.
Jedan od najvećih trgovinskih centara u ovom delu Evrope bio je Futog, odakle se kafa izvozila dalje ka zapadu.
Kako Mulić objašnjava, Karavani su se spuštali niz Frušku goru.
„Kod Futoga je bila blaža padina, mogli su lakše da pređu, tu je bilo vašarište. Tu se roba pretovarala sa kamila, i ne samo kafa već i začini i to je onda dalje transportovano kolima, volovima u Evropu“, opisuje putovanje ove robe novosadski kolekcionar.
Pored naftne i duvanske industrije, treće mesto u svetu zauzima industrija kafe, u čijoj proizvodnji i plasiranju na tržište učestvuje nekoliko miliona ljudi, gde danas Brazil obuhvata dve trećine svetskog tržišta.
Stručnjaci kažu da je za dobru kafu neophodno kvalitetno zrno i način pripreme.
„Od radnika mnogo zavisi koliko je kafa dobro ispržena ili nije. Ima način kako on to gleda, kad vidi da je kafa pri kraju, onda se istrese u taj koš gde se ona hladi. Kafa, ako se jače zaprži, ona je samim tim i jača prilikom konzumiranja, prilikom pijenja kafe. Mora imati penu, bez ikakvih primesa a to je samo dokaz dobrog prženja“, ističe Mladen Švonja, pržioničar kafe.
