Већина људи у свету не може замислити почетак дана без добре кафе, нити иједну седељку на којој би се разменио и покоји трач. Кафа је постала културолошки феномен, а мало ко зна да је кафа у нашу земљу дошла преко Футога.
Научници сматрају да је прапостојбина кафе Етиопија одакле је трговачким путевима доспела у Индију, потом Блиски исток и Европу.
Новосађанин Радмило Мулић више од 30 година бави се прикупљањем предмета у вези са кафом. Његова колекција броји више од 1000 експоната прикупљених из различитих делова света.
„Мене интересује та људска инвентивност, шта су све људи смислили како да припремају кафу. Ово је један млин за кафу, није ништа посебан када га гледате овако, али је од метала. Треба још да се очисти и он ми је сада недавно дошао у колекцију“, показује експонате колекционар Радмило Мулић.
На нашим просторима, кафа се појавила почетком седамнаестог века када су је турски трговци донели са Блиског истока.
Један од највећих трговинских центара у овом делу Европе био је Футог, одакле се кафа извозила даље ка западу.
Како Мулић објашњава, Каравани су се спуштали низ Фрушку гору.
„Код Футога је била блажа падина, могли су лакше да пређу, ту је било вашариште. Ту се роба претоварала са камила, и не само кафа већ и зачини и то је онда даље транспортовано колима, воловима у Европу“, описује путовање ове робе новосадски колекционар.
Поред нафтне и дуванске индустрије, треће место у свету заузима индустрија кафе, у чијој производњи и пласирању на тржиште учествује неколико милиона људи, где данас Бразил обухвата две трећине светског тржишта.
Стручњаци кажу да је за добру кафу неопходно квалитетно зрно и начин припреме.
„Од радника много зависи колико је кафа добро испржена или није. Има начин како он то гледа, кад види да је кафа при крају, онда се истресе у тај кош где се она хлади. Кафа, ако се јаче запржи, она је самим тим и јача приликом конзумирања, приликом пијења кафе. Мора имати пену, без икаквих примеса а то је само доказ доброг пржења“, истиче Младен Швоња, пржионичар кафе.
