Кафа, омиљен напитак већине људи широм света.
Овај напитак заправо је много више од пуког испијања. Кафа је позив на састанак, на помирење, паузу. У многим културама, кафа има дубље социјално, али и духовно значење.
Још у 9.веку у Етиопији, за коју се сматра да је земља у којој је откривена кафа, пастир Калди је приметио да његове козе постају активније након што поједу тада непознате плодове жбуна. Време ће касније показати, да су ти плодови заправо били плодови кафе.
Након 4 века, у 15.веку употреба кафе почела је и у арапском свету, пре свега у Јемену, да би се током 16. и 17. века њена употреба проширила и на Турску, Европу, а онда и на читав свет.
Како различите културе света славе кафу?
Место рађања кафе, Етиопија свакодневно обележава ритуал кафе. У овој земљи жене спремају кафу одевене у традиционалну одећу, уз тамјан и разговор. Кафа се овде пије у три круга и сваки има своје значење: Abol (прва, најјача), Tona, Baraka (благослов).
Како је и ми на овом поднебљу понекад зовемо, Турска кафа је део UNESCO светске нематеријалне баштине. У Турској се ова кафа припрема у џезви, која се кува на врелом песку.
Такође, у Турској кафа има и јаку друштвену функцију, а нарочито важну у просидби када девојка у жељи да тестира будућег супруга, уместо шећера у кафу ставља со. А нарочито интересантно је то да се након испијања кафе, “гледа судбина” у талогу кафе.
Иако на прву можда делује необично, обзиром да чај има посебно место у њиховој култури, у Јапану и кафа заузима посебно место. У Јапану су популарни традиционални кафе барови са ретро атмосфером тзв.”Kissaten“.
Qahwa , арапска кафа, припрема се с кардамомом и служи у малим шољицама уз урме. У Саудијској Арабији кафа се сматра гестом гостољубивости и части, а обично се сипа у три рунде, а одбијање треће се сматра исправним, јер значи да је домаћин госту припремио довољно овог напитка.
Чувени еспресо, кафа која се у Италији испија са ногу, за шанком. Без пуно задржавања, тек да добијемо енергије за дање. Исто тако, популаран капућино Италијани пију искључиво ујутру, никако после подне.
У САД-у је кафа такође веома заступљена, нарочито она “за понети”. Американо, капућино….важно је да је велика чаша у питању. Један од америчких урбаних феномена, који се проширио широм света јесте свима познати Starbucks.
Кафа и њен утицај на организам
Најважнији састојак кафе свакако јесте кофеин, који има уједно и снажно дејство на човеков организам:
– блокира хемијску супстанцу андренозин која је одговорна за поспаност, другим речима, кофеин нас разбуђује,
– побољшава расположење и фокус, стимулишући допамин, који нам пружа осећај задовољства, и норадреналина који нас држи будним,
– умерен унос кофеина повећава пажњу, концентрацију, смањујући ризик од Паркинсонове и Алцхајмерове болести.
Поред свих бенефита које кафа носи са собом, уколико се претера може изазвати појачану нервозу, анксиозност и проблеме са спавањем.
Обзиром да кофеин ствара осећај зависности, приликом престанка његовог узимања, може доћи до умора, раздражљивости и главобоље.
Данас на тржиштупостоје и оне кафе које у себи не садрже кофеин, баш из тог разлога како се не би створила зависност.
Немачки трговац Лудвиг Розелиус је 1905.године је открио начин како да из кафе уклони кофеин, развивши први комерцијални процес уклањања кофеина и брендирао га као “Sanka” (од француске речи”sans caféine” – без кофеина).
За разлику од обичне кафе, кафа без кофеина, осим што је уклоњено више од 97% кофеина, нешто је блажег укуса, са мање ароме, не ремети процес спавања и не утиче на скок притиска и рад срца.
Са или без кофеина, кафа је више од напитка. Она ће нас разбудити, фокусирати, орасположити, али што је најбитније повезаће нас са другим људима, јер позив на кафу се не одбија.
Шта значи када неко постави руке у облику троугла док говори? Психологија овако тумачи
Преузмите андроид апликацију.
