Valentino Rosi profesionalno je počeo da se bavi motociklizmom davne 1996, u MotoGP je ušao 2000. godine, a 21 godinu kasnije „Doktor“ je još uvek aktivan vozač „kraljevske klase“. Da li je uskoro kraj? Samo on zna.
Rosi ove godine ima najgori start sezone u svojoj karijeri. Samo jednom je trku završio u prvih 10 pozicija, i to na domaćem terenu, na stazi u Muđelu.
U generalnom plasmanu je tek na 19. mestu, sa samo 17 poena iz devet trka.
Prvi put još od 2012. Valentino nije deo tima fabričke ekipe Jamahe, ali je još uvek na njihovom motociklu. Razlike u performansama Petronas Jamahe i fabričke Jamahe su nepostojeće, ali razlike u nastupima legendarnog vozača veoma su očigledne.
Rosi je svoju poslednju, 115. pobedu, ostvario 2017. godine. Kao da je njegovo slavlje u Asenu bilo juče, a opet, prošlo je čak četiri godine. Poslednji podijum zabeležio je prošle sezone u Herezu, ali odavno je prošlo vreme kada je broj 46 redovno ispijao šampanjac nakon trka.
„Rosi više ne može, nema kvalitet“
Osporavati kvalitet devetostrukom prvaku sveta u motociklizmu svakako je neozbiljno. Ako se zapitamo koliko se još sportista rođenih „davne“ 1979. takmiči u samom vrhu svog sporta, brzo bi nabrojali sva imena. Valentino Rosi i Kimi Rajkonen.
Uz dužno poštovanje Fincu, Moto Gran Pri je potpuno drugačija zver od Formule 1. Motociklizam, koji je veoma fizički zahtevan sport, dugo nije video čoveka od 42 godine kako se bori sa „klincima“ na stazi. A onda opet, motociklizam nije video mnoge stvari pre dolaska Valentina Rosija.
Rosi je bio vozač daleko ispred svog vremena. Revolucija postoji u svakom sportu, fudbal se godinama menja, košarka isto, pa i motociklizam. Ono što je jedinstveno jeste što je Rosi „evoluirao“ pre svog sporta, on je lično doneo revoluciju u motociklizam.
Nije zaboravio da vozi, ili drastično izgubio na osećaju i kvalitetu, već su ga drugi sustigli. Nakon 25 godina takmičenja, trkanja i borbe na stazi, kada je ušao u petu deceniju života – konačno su ga stigli.
Sinonim za MotoGP
Postoji mali broj ljudi na ovom svetu koji postanu veći od samog sporta ili discipline kojom se bave.
Majkl Džordan i Lebron Džejms, Leo Mesi i Kristijano Ronaldo, Đoković, Nadal, Federer, Šumaher i Hamilton, Jusein Bolt… Svaki put kada gledate nekoga od njih i proživljavate njihovu sagu, privilegovani ste. Neki će samo čitati tekstove, slušati priče i gledati sačuvane snimke.
Valentino Rosi je „taj“ za MotoGP. Čovek koji je pokorio svoju kategoriju, pa ceo sport, pa onda i ceo svet. Apsolutni rekorder po broju trka u svetskom šampionatu (423). Postao je sinonim za motociklizam, MotoGP, i sve što je na dva točka. Mnogima nije baš najjasnije šta je to Moto Gran Pri i kako takmičenje funkcioniše, ali za Rosija su čuli.
Ukoliko dobijete 46 bodova na testu, nemoguće je da vas to ne asocira na italijanskog vozača. To je daleko najpopularniji broj u automoto sportu. Neki uzimaju četiri (bez šestice), neki 23 (pola od 46), a neki 92 (46*2). Sve to zbog „momka“ rođenog u italijanskom gradiću Urbinu.
Isto tako, Valentino je „stvorio“ i novu boju. Svi znamo koja je boja žuta, ali ako krenemo u nijanse, postaje nejasno sve dok ne kažete „Rosijeva“ žuta. U tom slučaju nema greške.
Pa, kada je pravo vreme za penziju?
Kada ste veći od sporta kojim se bavite, mnogi ljudi zavise od vas, pa i sam sport. Neverovatne količine ljudi pojavljuju se u žutim majicama, samo zbog jednog vozača. Iako nije u svojim najboljim danima, Rosi nesumnjivo na stazu „dovlači“ publiku, a i TV prenosu trke donosi gledanost. Naravno, ima tu i finansija, sponzora i slično, ali kako da tolike ljude ostavite bez „idola“?
Prestanak bavljenja sportom koji vam je dao sve što imate je uvek teška odluka. Navika je čudo. Valentino već dve i po decenije zna samo za odvrtanje gasa, prebacivanje težišta, kočenje, ispravljanje motocikla…kako sada da prestane?
Neki sportisti karijeru završavaju dok su na vrhuncu. Poslednji koji je učinio tako nešto je Niko Rozberg, koji je postao šampion Formule 1 i onda okačio kacigu o klin. Već smo na početku ustanovili da to za Rosija nije opcija, vrhunac je odavno prošao.
Neki ipak žele da se bave svojim sportom dokle god je to fizički izvodljivo. Možda trenutno nije šampion, niti je blizu borbe za titulu, pa čak ni borbe za podijume, ali Rosi je Rosi. Postavlja se pitanje da li je legendi sporta uživanje da se takmiči za 15. poziciju u trci?
Odgovor na sva ta pitanja je sve bliži. Razvan Razali, šef ekipe Petronasa, već je rekao da oni ne računaju na Rosija 2022. Ipak, osnivanje ekipe „Skaj VR46“ u saradnji Aramka i Dukatija znači da Valentino može da ostane u šampionatu i da se trka za svoj lični tim. On kaže da „sumnja da će se to dogoditi, ali još uvek ne zna da li je kraj“.
Mesta u ostalim timovima je sve manje. Ako „Doktor“ ne sedne na motocikl sopstvene ekipe, šanse da će voziti u MotoGP i sledeće sezone su veoma male, gotovo nepostojeće.
Za čoveka koji je uticao na MotoGP kao niko pre, a ni posle njega, postoji još jedna opcija sem odlaska u penziju.
Mogao bi da pređe u Superbajk, trke izdržljivosti, pa čak i automobilizam.
„Valentino Rosi nastavlja da se takmiči izvan MotoGP šampionata.“
Kako to glupo zvuči…
What a final lap, what an overtake, what a motorcycle race! 🔥#ThrowbackThursday to the iconic battle between @ValeYellow46 and @lorenzo99 in 2009! ⚔️#CatalanGP 🏁 pic.twitter.com/zLlNqM3EKe
— MotoGP™🏁 (@MotoGP) June 3, 2021
Autor: Lazar Savić
