Валентино Роси професионално је почео да се бави мотоциклизмом давне 1996, у МотоГП је ушао 2000. године, а 21 годину касније „Доктор“ је још увек активан возач „краљевске класе“. Да ли је ускоро крај? Само он зна.
Роси ове године има најгори старт сезоне у својој каријери. Само једном је трку завршио у првих 10 позиција, и то на домаћем терену, на стази у Муђелу.
У генералном пласману је тек на 19. месту, са само 17 поена из девет трка.
Први пут још од 2012. Валентино није део тима фабричке екипе Јамахе, али је још увек на њиховом мотоциклу. Разлике у перформансама Петронас Јамахе и фабричке Јамахе су непостојеће, али разлике у наступима легендарног возача веома су очигледне.
Роси је своју последњу, 115. победу, остварио 2017. године. Као да је његово славље у Асену било јуче, а опет, прошло је чак четири године. Последњи подијум забележио је прошле сезоне у Херезу, али одавно је прошло време када је број 46 редовно испијао шампањац након трка.
„Роси више не може, нема квалитет“
Оспоравати квалитет деветоструком прваку света у мотоциклизму свакако је неозбиљно. Ако се запитамо колико се још спортиста рођених „давне“ 1979. такмичи у самом врху свог спорта, брзо би набројали сва имена. Валентино Роси и Кими Рајконен.
Уз дужно поштовање Финцу, Мото Гран При је потпуно другачија звер од Формуле 1. Мотоциклизам, који је веома физички захтеван спорт, дуго није видео човека од 42 године како се бори са „клинцима“ на стази. А онда опет, мотоциклизам није видео многе ствари пре доласка Валентина Росија.
Роси је био возач далеко испред свог времена. Револуција постоји у сваком спорту, фудбал се годинама мења, кошарка исто, па и мотоциклизам. Оно што је јединствено јесте што је Роси „еволуирао“ пре свог спорта, он је лично донео револуцију у мотоциклизам.
Није заборавио да вози, или драстично изгубио на осећају и квалитету, већ су га други сустигли. Након 25 година такмичења, тркања и борбе на стази, када је ушао у пету деценију живота – коначно су га стигли.
Синоним за МотоГП
Постоји мали број људи на овом свету који постану већи од самог спорта или дисциплине којом се баве.
Мајкл Џордан и Леброн Џејмс, Лео Меси и Кристијано Роналдо, Ђоковић, Надал, Федерер, Шумахер и Хамилтон, Јусеин Болт… Сваки пут када гледате некога од њих и проживљавате њихову сагу, привилеговани сте. Неки ће само читати текстове, слушати приче и гледати сачуване снимке.
Валентино Роси је „тај“ за МотоГП. Човек који је покорио своју категорију, па цео спорт, па онда и цео свет. Апсолутни рекордер по броју трка у светском шампионату (423). Постао је синоним за мотоциклизам, МотоГП, и све што је на два точка. Многима није баш најјасније шта је то Мото Гран При и како такмичење функционише, али за Росија су чули.
Уколико добијете 46 бодова на тесту, немогуће је да вас то не асоцира на италијанског возача. То је далеко најпопуларнији број у аутомото спорту. Неки узимају четири (без шестице), неки 23 (пола од 46), а неки 92 (46*2). Све то због „момка“ рођеног у италијанском градићу Урбину.
Исто тако, Валентино је „створио“ и нову боју. Сви знамо која је боја жута, али ако кренемо у нијансе, постаје нејасно све док не кажете „Росијева“ жута. У том случају нема грешке.
Па, када је право време за пензију?
Када сте већи од спорта којим се бавите, многи људи зависе од вас, па и сам спорт. Невероватне количине људи појављују се у жутим мајицама, само због једног возача. Иако није у својим најбољим данима, Роси несумњиво на стазу „довлачи“ публику, а и ТВ преносу трке доноси гледаност. Наравно, има ту и финансија, спонзора и слично, али како да толике људе оставите без „идола“?
Престанак бављења спортом који вам је дао све што имате је увек тешка одлука. Навика је чудо. Валентино већ две и по деценије зна само за одвртање гаса, пребацивање тежишта, кочење, исправљање мотоцикла…како сада да престане?
Неки спортисти каријеру завршавају док су на врхунцу. Последњи који је учинио тако нешто је Нико Розберг, који је постао шампион Формуле 1 и онда окачио кацигу о клин. Већ смо на почетку установили да то за Росија није опција, врхунац је одавно прошао.
Неки ипак желе да се баве својим спортом докле год је то физички изводљиво. Можда тренутно није шампион, нити је близу борбе за титулу, па чак ни борбе за подијуме, али Роси је Роси. Поставља се питање да ли је легенди спорта уживање да се такмичи за 15. позицију у трци?
Одговор на сва та питања је све ближи. Разван Разали, шеф екипе Петронаса, већ је рекао да они не рачунају на Росија 2022. Ипак, оснивање екипе „Скај ВР46“ у сарадњи Арамка и Дукатија значи да Валентино може да остане у шампионату и да се трка за свој лични тим. Он каже да „сумња да ће се то догодити, али још увек не зна да ли је крај“.
Места у осталим тимовима је све мање. Ако „Доктор“ не седне на мотоцикл сопствене екипе, шансе да ће возити у МотоГП и следеће сезоне су веома мале, готово непостојеће.
За човека који је утицао на МотоГП као нико пре, а ни после њега, постоји још једна опција сем одласка у пензију.
Могао би да пређе у Супербајк, трке издржљивости, па чак и аутомобилизам.
„Валентино Роси наставља да се такмичи изван МотоГП шампионата.“
Како то глупо звучи…
What a final lap, what an overtake, what a motorcycle race! 🔥#ThrowbackThursday to the iconic battle between @ValeYellow46 and @lorenzo99 in 2009! ⚔️#CatalanGP 🏁 pic.twitter.com/zLlNqM3EKe
— MotoGP™🏁 (@MotoGP) June 3, 2021
Аутор: Лазар Савић
