Gradski prevoz u Novom Sadu obeležili su i šine i točkovi. Šinama su se tramvaji prevozili nekada, odnosno njihova upotreba vezuje se za sada, već decenijama minulu istoriju, dok je autobus sredstvo koje na novosadskim ulicama živi već godinama.
Upravo ta aktivna živost gradskog prevoza poznata je brojnim Novosađanima, ali ne i kada i kako je odlučeno da se na ovakav vid gradske vožnje pređe.
Autobusi – na novosadaskim ulicama od druge polovine 20. veka
Autobusi su počeli da saobraćaju Novim Sadom kao službeni gradski prevoz putnika 1958. godine. Pre toga su punih 47 godina saobraćali električni tramvaji. Prvi tramvaj se provozao gradom 30. septembra 1911. godine, a već nakon nepunog pola veka su se izgubili sa novosadskih ulica. Iako su tramvaji imali prekide u saobraćaju u Novom Sadu, neki razlozi uticali su da se neporatno izgube sa mape gradskog prevoza.
Autobusi su postali novi vid svakodnevnog saobraćanja na novosadskim ulicama, a predstavljali su modernizaciju prethodno osnovanog Gradskog saobraćajnog preduzeća.
Gradsko saobraćajno preduzeće (GSP) u Novom Sadu osnovano je 1946. godine, nešto više od deceniju pre nego što će se ugasiti tramvajsko delovanje u gradu.
Razlog za prelazak sa tramvajskih šina na gradske autobuske linije
Razlozi za prelazak sa tramvaja na autobuse u gradskom saobraćajnom prevozu tumači se sa više aspekata. Prvi od njih jeste veliko ulaganje u tramvaje koje je nastalo kao posledice bombardovanja tramvajskih novosadskih pogona u Drugom svetskom ratu i njihovo ponovno uspostavljanje rada na ulicama.
Kao još jedan od razloga navodi se i moderniji i brži vid saobraćajnog prevoza, odnosno autobusa, koji je za posleratno doba bio takođe jedan od simbola nastupajućeg novog vremena.
Prema informacijama koje je zvanično pisalo Javno gradsko saobraćajno preduzeće „Novi Sad“ i pre rata je bilo problema sa zadovoljavanjem potreba prevoza građana tramvajima, iako su oni ostvarivali posećenost i profit. Taj problem ogledao se u nemogućnosti da se prevezu svi putnici u gradu, odnosno sa različitih krajeva, gde se autobus ispostavio kao mnogo jeftinije i brže ulagnje koje ne zahteva izgradnju i dogradnju dodatne saobraćajne mreže, odnosno tramvajske mreže.
Odluka da se u potpunosti ugasi tramvajski vid saobraćanja desio se 1958. godine, a samo devet godina kasnije izgrađena je, danas čuvena, Međumesna autobuska stanica na adresi Bulevar Jaše Tomića 6.
Već krajem 20. veka, a posebno u poslednjoj deceniji, broj stanovnika u gradu se dosta povećao, s toga se povećala i potreba za gradsku vožnju. Postepeno su se otvarale i nove linije saobraćanja, kao i češći polasci i odlasci gradskih autobusa koji se digitalnim putem znatno modernizovali i olakšali svakodnevno snalaženje u gradu.
Preuzmite android aplikaciju.
