Često dozvoljavamo emocijama da nadvladaju razum u odlučivanju šta je istina. Naše emocije mogu poremetiti naše razmišljanje, navodeći nas da poverujemo u laži.
Krajem septembra, uragan Helene pogodio je jugoistok Sjedinjenih Država. Otprilike dve nedelje kasnije, uragan Milton nemilosrdno je pogodio Floridu. Oluje su bile razorne – masovno uništavanje imovine i, što je još tragičnije, gubitak života. Nakon obe oluje, dezinformacije su otežale spasilačke napore i pomoć, dodatno povećavajući tragedije sa kojima su se žrtve uragana već suočile. Zaposleni u Federalnoj upravi za vanredne situacije (FEMA) prećeno je nasiljem zbog navodnih zavera da će prevariti žrtve uragana. Meteorolozi su dobijali pretnje smrću zbog lažnih tvrdnji da kontrolišu vremenske prilike. Apsurdnost svega ovoga zabeležena je u objavi meteorologa Kate Nickolaou na društvenim mrežama: „Ubistvo meteorologa neće zaustaviti uragane.”
Nije stvarno, ali je „stvarno na nekom dubljem nivou”
Druga dezinformacija možda izgleda blaga u poređenju sa pomenutim. Fotografije devojčice koja plače na spasilačkom čamcu držeći psa, stvorene veštačkom inteligencijom (AI), postale su viralne uprkos činjenici da su očigledno lažne. Na primer, devojčica u jednoj verziji fotografije ima previše prstiju.
Amy Kremer, državna predstavnica u Republikanskom nacionalnom komitetu, podelila je lažnu sliku na svojoj društvenoj mreži. Nakon što je otkrila da je prevarena, napisala je: „Ostavljam je, jer je simbol traume i bola kroz koje ljudi trenutno prolaze.”
Naravno, ovo dodatno objašnjenje stvorilo je još jednu obmanu. Novinarka Parker Molloy podelila je primere ljudi na društvenim mrežama „koji priznaju da je ova slika rezultat veštačke inteligencije, ali i dalje insistiraju na tome da je stvarna na nekom dubljem nivou”. Ovaj primer možda ne izgleda da je naročito značajan, ali dezinformacije uopšte – čak i manje štetni primeri – mogu dovesti do pada poverenja javnosti u demokratske institucije, medije i jednih u druge.
Charlie Warzel, novinar The Atlantic, uporedio fenomen „deluje stvarno” sa rečju „istinitost”, izumom Stephena Colberta od pre oko 20 godina. Colbert je istinitost definisao kao „verovanje u ono što osećate da je istina, a ne u ono što činjenice podržavaju”. I onda se postavlja pitanje – da li nas naše emocije navode da podlegnemo lažima? Zašto se to dešava i kako tome možemo da se suprotstavimo?
Dezinformacije i naše emocije
Dezinformacije su postale toliko rasprostranjene delom zato što je veliki deo njih dizajniran da iskoriste naše emocije. Psiholozi Norbert Schwarz i Madeline Jalbert (2020) objasnili su istraživanje koje stoji iza „šta čini da se poruka „oseća” istinitom, čak i pre nego što smo njen sadržaj razmotrili do detalja”. Oni su istakli da bi u idealnom slučaju trebalo sebi da postavimo ovih pet pitanja: (1) Da li se ove nova informacija uklapa u ono što znam? (2) Ima li smisla? (3) Da li verujem izvoru? (4) Šta misle drugi ljudi? (5) I ima li za to dokaza? Naravno, jedan problem u vezi sa ovim je taj što ne odvajamo uvek vreme i trud da postavimo ova pitanja, posebno kada nas naš instinkt navede da mislimo da je to istina.
Schwarz i Jalbert obrazlažu razloge zbog kojih preskačemo ove korake, uključujući ponavljanje informacija, ali i faktore zbog kojih nam se čini da „osećamo” da je nešto istinito. To uključuje olakšavanje obrade informacija, na primer, za pisani tekst, korišćenjem jednostavnih rečenica i jasne štampe, a za fotografije, lako razumljivu priču. Odnosno, ova jednostavnost čini informacije lakšom za procesuiranje i, prema tome, čini ih stvarnim. Ovi kriterijumi – kratki, jasni i oslonjeni na vizuelni prikaz – često se ispunjavaju objavama na društvenim mrežama, čime se povećava efekat osećaja stvarnog.
Prvi korak u suprotstavljanju dezinformacijama podstaknutim emocijama jeste da usporite kada naiđete na nove informacije, posebno na društvenim medijima, i identifikujete koje emocije doživljavate. Zatim, postavite sebi pet gore navedenih pitanja: ako je iznenađujuća ili besmislena, iz sumnjivog izvora sa malo dokaza, i/ili je i drugi dovode u pitanje, onda bi možda i vi trebalo da je dovedete u pitanje. Kako objašnjavaju Schwarz i Jalbert, „najbolja zaštita od uticaja dezinformacija je skeptičnost u trenutku prvog susreta sa informacijom”.
Ne stidite se i ne slušajte industriju lepote: 15 načina na koje se žensko telo menja sa godinama
Preuzmite android aplikaciju.
