Често дозвољавамо емоцијама да надвладају разум у одлучивању шта је истина. Наше емоције могу пореметити наше размишљање, наводећи нас да поверујемо у лажи.
Крајем септембра, ураган Хелене погодио је југоисток Сједињених Држава. Отприлике две недеље касније, ураган Милтон немилосрдно је погодио Флориду. Олује су биле разорне – масовно уништавање имовине и, што је још трагичније, губитак живота. Након обе олује, дезинформације су отежале спасилачке напоре и помоћ, додатно повећавајући трагедије са којима су се жртве урагана већ суочиле. Запослени у Федералној управи за ванредне ситуације (ФЕМА) прећено је насиљем због наводних завера да ће преварити жртве урагана. Метеоролози су добијали претње смрћу због лажних тврдњи да контролишу временске прилике. Апсурдност свега овога забележена је у објави метеоролога Kate Nickolaou на друштвеним мрежама: „Убиство метеоролога неће зауставити урагане.”
Није стварно, али је „стварно на неком дубљем нивоу”
Друга дезинформација можда изгледа блага у поређењу са поменутим. Фотографије девојчице која плаче на спасилачком чамцу држећи пса, створене вештачком интелигенцијом (АI), постале су виралне упркос чињеници да су очигледно лажне. На пример, девојчица у једној верзији фотографије има превише прстију.
Амy Кремер, државна представница у Републиканском националном комитету, поделила је лажну слику на својој друштвеној мрежи. Након што је открила да је преварена, написала је: „Остављам је, јер је симбол трауме и бола кроз које људи тренутно пролазе.”
Наравно, ово додатно објашњење створило је још једну обману. Новинарка Parker Molloy поделила је примере људи на друштвеним мрежама „који признају да је ова слика резултат вештачке интелигенције, али и даље инсистирају на томе да је стварна на неком дубљем нивоу”. Овај пример можда не изгледа да је нарочито значајан, али дезинформације уопште – чак и мање штетни примери – могу довести до пада поверења јавности у демократске институције, медије и једних у друге.
Charlie Warzel, новинар The Atlantic, упоредио феномен „делује стварно” са речју „истинитост”, изумом Stephena Colberta од пре око 20 година. Цолберт је истинитост дефинисао као „веровање у оно што осећате да је истина, а не у оно што чињенице подржавају”. И онда се поставља питање – да ли нас наше емоције наводе да подлегнемо лажима? Зашто се то дешава и како томе можемо да се супротставимо?
Дезинформације и наше емоције
Дезинформације су постале толико распрострањене делом зато што је велики део њих дизајниран да искористе наше емоције. Психолози Norbert Schwarz и Madeline Jalbert (2020) објаснили су истраживање које стоји иза „шта чини да се порука „осећа” истинитом, чак и пре него што смо њен садржај размотрили до детаља”. Они су истакли да би у идеалном случају требало себи да поставимо ових пет питања: (1) Да ли се ове нова информација уклапа у оно што знам? (2) Има ли смисла? (3) Да ли верујем извору? (4) Шта мисле други људи? (5) И има ли за то доказа? Наравно, један проблем у вези са овим је тај што не одвајамо увек време и труд да поставимо ова питања, посебно када нас наш инстинкт наведе да мислимо да је то истина.
Schwarz и Jalbert образлажу разлоге због којих прескачемо ове кораке, укључујући понављање информација, али и факторе због којих нам се чини да „осећамо” да је нешто истинито. То укључује олакшавање обраде информација, на пример, за писани текст, коришћењем једноставних реченица и јасне штампе, а за фотографије, лако разумљиву причу. Односно, ова једноставност чини информације лакшом за процесуирање и, према томе, чини их стварним. Ови критеријуми – кратки, јасни и ослоњени на визуелни приказ – често се испуњавају објавама на друштвеним мрежама, чиме се повећава ефекат осећаја стварног.
Први корак у супротстављању дезинформацијама подстакнутим емоцијама јесте да успорите када наиђете на нове информације, посебно на друштвеним медијима, и идентификујете које емоције доживљавате. Затим, поставите себи пет горе наведених питања: ако је изненађујућа или бесмислена, из сумњивог извора са мало доказа, и/или је и други доводе у питање, онда би можда и ви требало да је доведете у питање. Како објашњавају Schwarz и Jalbert, „најбоља заштита од утицаја дезинформација је скептичност у тренутку првог сусрета са информацијом”.
Ne stidite se i ne slušajte industriju lepote: 15 načina na koje se žensko telo menja sa godinama
Преузмите андроид апликацију.
