Неким људима јутарње буђење пада веома лако толико да им чак није потребан ни будилник да би сваки дан започели осећајући се свеже. С друге стране, ту су и они који одлажу аларм и осећају се уморно без обзира на то када су отишли на спавање.
Сада је нова студија из Јапана открила решење које помаже – излагање природној светлости ујутру.
Како искористити природну светлост за смањење јутарње исцрпљености?
Студија, објављена у часопису *Building and Environment*, испитивала је три различита јутарња сценарија: изложеност природној светлости од свитања па све до буђења, изложеност природној светлости 20 минута пре буђења и изостанак изложености природној светлости пре буђења.
Истраживачи су утврдили да је група која није била изложена природној светлости пре буђења осећала највећи јутарњи умор. Од преостале две групе, она која је била изложена природној светлости 20 минута пре буђења осећала је најмање умора након устајања. Дакле, када је реч о јутарњој природној светлости, зашто већа изложеност није и боља?
Све се своди на чињеницу да време свитања варира у зависности од годишњег доба и географског подручја, каже др Даисуке Мацушита, водећи аутор студије. Временски услови и положај прозора такође утичу на то када ће се соба испунити природном светлошћу.
– Савремени начин живота везан је за фиксно време одласка на посао и повратка с њега, без обзира на то када сунце излази. Јутарња светлост може довести до лакшег сна, али 5 сати ујутру је прерано. Чини се да је најбоље решење изложеност светлости око 20 минута пре буђења. То је делом и због тога што је доказано да светлост током сна погоршава квалитет сна.
Зашто нам природно светло помаже да се пробудимо?
Одговор се своди на наш циркадијални ритам – или унутрашњи сат тела који говори нашим органима колико је сати напољу, каже др Дејвид Бенавидес, лекар медицине спавања.
– Ако је излагање светлости погрешно темпирано, циркадијални сат се поремети. Природно светло пружа најјачи и најробуснији сигнал циркадијалном сату, омогућавајући оптималне ритмове хормона, расположења и понашања.
Иако је велики део нашег циркадијалног ритма генетски унапред програмиран, можемо утицати на његове аспекте – а светлост је његов најјачи спољашњи сигнал.
– Како светлост улази у наше очи, она помаже у регулисању главног сата тела, познатог и као “супрахијазматично језгро” – који се налази у мозгу. Ово заузврат сигнализира да ли треба померити време/ритам раније или касније Савладавање овог концепта може побољшати време спавања и буђења, расположење, енергију и опште здравље.
Преузмите андроид апликацију.
