Da li ste znali da je jul mesec koji je posvećen smanjenju plastičnog otpada? Nekako se čini i logično, jer nas jul uvek asocira na more i sve ono lepo što ide uz letnji odmor, a ono što ne znamo je da vrlo često upravo plastični otpad završi u morima i okeanima.
Kao što ni za jedno bitno pitanje koje obeležavamo jedan dan ili jedan mesec u godini nije dovoljno da se o njemu priča samo tad, a ostalim danima ga stavimo u neku skrivenu fioku u svom mozgu, tako i ovoj temi treba posvetiti veću i dugotrajniju pažnju.
Dok nam jul polako kao pesak curi kroz prste, pravo je vreme da počnemo da razmišljamo o recikliranju plastike.
Kako je sve počelo?
Prvi jul bez plastike održan je 2011. godine, a pokrenuli su ga Rebeka PrinsRuiz i nekoliko ljudi iz lokalne vlade Zapadne Australije. Prilično neverovatno zvuči da je mala kampanja u Australiji sada poznata širom sveta sa milionima učesnika iz različitih zemalja.
Ona sada broji preko 170 država i prošle godine je obeležila jubilej postojanja.
Vreme u kojem živimo je brzo i vrlo često ne stignemo da obratimo pažnju na to kako provodimo svoje dane. Tek ponekad primetimo da nam kafa koju smo kupili na kiosku ili uzeli sa automata nemaju isti ukus, ili da je hrana koju pojedemo iz tanjira sa pravim escajgom mnogo boljeg ukusa nego ona koju smo dobili u jednokratnoj plastičnoj ambalaži ili stiroporu.
Takođe, po velikim vrućinama tek tu i tamo primetimo da su nam odeća i obuća neudobni, jer su izrađeni od veštačkih materijala.
Šta je zajednički imenilac svega toga što nas ponekad pritiska? Plastika koju smo vremenom naučili da ne primećujemo.
Osim toga što nam, primećivali mi to ili ne, smeta u svakodnevnom životu i funkcionisanju, plastika predstavlja i lokalni i globalni problem. Na individualnom i lokalnom nivou, rešenje je jednostavnije nego što se na prvi pogled čini. U principu sve plastične mase se mogu reciklirati.
Reciklažom 1 tone plastike se u štedi 2500 l nafte, 5774 kWh električne energije, 2 t ugljen-dioksida i 23 m3 deponije.
Ukoliko želimo na lokalnom nivou da budemo deo rešenja, u našem gradu postoji nekoliko mesta na kojima možete svoj otpad preusmeriti na reciklažu umesto da završe u kanti za smeće.
Jednostavnim pretraživanjem na internetu po ključnim rečima – reciklaža plastike Novi Sad – možemo se veoma lako informisati o nama najbližem reciklažnom centru i dobiti kontakt telefon na koji ih možemo pozvati da bismo dobili više informacija.
Takođe, skoro da nema osobe koja nije čula za akcije ,,Čepom do osmeha” i ,,Čep za hendikep”.
Ohrabruje činjenica da se sve više njihovih kutija može videti u gradu: u državnim ustanovama, u firmama, supermarketima i tržnim centrima, ali od skoro i u stambenim objektima.
Ako želimo da doprinesemo na individualnom nivou, može nam pomoći ako to pretvorimo u izazov kao što su to uradili i pokretači ovog projekta.
Svakoga dana do kraja meseca možemo uraditi neku sitnicu. Jedan dan možemo sami sebi spremiti hranu i poneti je u posudi za višekratnu upotrebu, sledeći dan recimo ,,ne” jednokratnim šoljama za kafu i čaj ili plastičnim slamčima.
Takođe, razmislimo o tome da svoje plastične boce za vodu zamenimo staklenim koje se mogu koristiti mnogo više puta nego plastične.
Sledeći put kada odemo u prodavnicu, obratimo pažnju u koliko slojeva plastike je upakovan neki proizvod i izaberimomonaj bez ili sa što manje plastike i naravno sve to na kasi spakujmo u svoju višenamensku platnenu torbu od recikliranog materijala.
Ukoliko smo kreativni možemo sledeći put nekome kao poklon dati nešto što smo sami napravili, a ne kupili.
Takođe, možemo razmisliti o doniranju odeće, jer ćemo na taj način produžiti njen životni vek, i bar na neko vreme odložiti da mikroplastika koja se nalazi u njoj završi na deponiji. Ukoliko nam se izazov svidi, nastavimo ga, a ostale ideje će vremenom doći same.
Čak i ako nam se čini da ne možemo mnogo da promenimo, setimo se da su stari Latini imali običaj da kažu ,,Festina lente” – Požuri polako i da nije bitno koliko je mali naš doprinos, već koliko dugo neka naša dobro promišljena odluka i navika traje.
Tako nastaju promene, ne tako što jedna osoba uradi mnogo, već tako što više ljudi uradi koliko može dobrih stvari za sebe i
svoju okolinu.
Po uzoru na lokalne vlasti Australije, verujemo da mehanizam Zelena stolica pri Skupštini Grada Novog Sada može da pokrene sličnu inicijativu i definiše jedan mesec u godini u kom će konzumiranje plastike biti svedeno na minimum. Da li biste vi dali podršku?
Grad Novi Sad unapređuje energetsku efikasnost vrtića ,,Bubamara“
Preuzmite android aplikaciju.
