Почетна > Нови Сад

Зелени град Нови Сад

Јул – месец који нас асоцира на море, али и на пластику

Да ли сте знали да је јул месец који је посвећен смањењу пластичног отпада? Некако се чини и логично, јер нас јул увек асоцира на море и све оно лепо што иде уз летњи одмор, а оно што не знамо је да врло често управо пластични отпад заврши у морима и океанима.
Фото: Pexels/Krizjohn Rosales

Као што ни за једно битно питање које обележавамо један дан или један месец у години није довољно да се о њему прича само тад, а осталим данима га ставимо у неку скривену фиоку у свом мозгу, тако и овој теми треба посветити већу и дуготрајнију пажњу.

Док нам јул полако као песак цури кроз прсте, право је време да почнемо да размишљамо о рециклирању пластике.

Како је све почело?

Први јул без пластике одржан је 2011. године, а покренули су га Ребека ПринсРуиз и неколико људи из локалне владе Западне Аустралије. Прилично невероватно звучи да је мала кампања у Аустралији сада позната широм света са милионима учесника из различитих земаља.

Она сада броји преко 170 држава и прошле године је обележила јубилеј постојања.

Време у којем живимо је брзо и врло често не стигнемо да обратимо пажњу на то како проводимо своје дане. Тек понекад приметимо да нам кафа коју смо купили на киоску или узели са аутомата немају исти укус, или да је храна коју поједемо из тањира са правим есцајгом много бољег укуса него она коју смо добили у једнократној пластичној амбалажи или стиропору.

Такође, по великим врућинама тек ту и тамо приметимо да су нам одећа и обућа неудобни, јер су израђени од вештачких материјала.

Шта је заједнички именилац свега тога што нас понекад притиска? Пластика коју смо временом научили да не примећујемо.
Фото: Pexels/Magda Ehlers

Осим тога што нам, примећивали ми то или не, смета у свакодневном животу и функционисању, пластика представља и локални и глобални проблем. На индивидуалном и локалном нивоу, решење је једноставније него што се на први поглед чини. У принципу све пластичне масе се могу рециклирати.

Рециклажом 1 тоне пластике се у штеди 2500 л нафте, 5774 кWх електричне енергије, 2 т угљен-диоксида и 23 м3 депоније.

Уколико желимо на локалном нивоу да будемо део решења, у нашем граду постоји неколико места на којима можете свој отпад преусмерити на рециклажу уместо да заврше у канти за смеће.

Једноставним претраживањем на интернету по кључним речима – рециклажа пластике Нови Сад – можемо се веома лако информисати о нама најближем рециклажном центру и добити контакт телефон на који их можемо позвати да бисмо добили више информација.

Такође, скоро да нема особе која није чула за акције ,,Чепом до осмеха” и ,,Чеп за хендикеп”.

Охрабрује чињеница да се све више њихових кутија може видети у граду: у државним установама, у фирмама, супермаркетима и тржним центрима, али од скоро и у стамбеним објектима.

Ако желимо да допринесемо на индивидуалном нивоу, може нам помоћи ако то претворимо у изазов као што су то урадили и покретачи овог пројекта.

Свакога дана до краја месеца можемо урадити неку ситницу. Један дан можемо сами себи спремити храну и понети је у посуди за вишекратну употребу, следећи дан рецимо ,,не” једнократним шољама за кафу и чај или пластичним сламчима.

Фото: Pexels/Pixabay

Такође, размислимо о томе да своје пластичне боце за воду заменимо стакленим које се могу користити много више пута него пластичне.

Следећи пут када одемо у продавницу, обратимо пажњу у колико слојева пластике је упакован неки производ и изаберимоmонај без или са што мање пластике и наравно све то на каси спакујмо у своју вишенаменску платнену торбу од рециклираног материјала.

Уколико смо креативни можемо следећи пут некоме као поклон дати нешто што смо сами направили, а не купили.

Такође, можемо размислити о донирању одеће, јер ћемо на тај начин продужити њен животни век, и бар на неко време одложити да микропластика која се налази у њој заврши на депонији. Уколико нам се изазов свиди, наставимо га, а остале идеје ће временом доћи саме.

Чак и ако нам се чини да не можемо много да променимо, сетимо се да су стари Латини имали обичај да кажу ,,Фестина ленте” – Пожури полако и да није битно колико је мали наш допринос, већ колико дуго нека наша добро промишљена одлука и навика траје.

Тако настају промене, не тако што једна особа уради много, већ тако што више људи уради колико може добрих ствари за себе и
своју околину.

По узору на локалне власти Аустралије, верујемо да механизам Зелена столица при Скупштини Града Новог Сада може да покрене сличну иницијативу и дефинише један месец у години у ком ће конзумирање пластике бити сведено на минимум. Да ли бисте ви дали подршку?

Град Нови Сад унапређује енергетску ефикасност вртића ,,Бубамара“

Преузмите андроид апликацију.