Kako će EU reagovati na odluku Srbije da se u ovom trenutku ne uskladi s evropskim sankcijama uvedenim Moskvi i da li će to za posledicu imati usporavanje procesa pristupanja, zavisi na prvom mestu od odluke zemalja članica, kažu u Evropskoj komisiji.
Na svakodnevna pitanja albanskih novinara da li će Srbiji biti uvedene sankcije zbog neusklađivanja sa merama EU prema Rusiji, u Briselu ponavljaju da je obaveza zemalja kandidata da se „postepeno“, tokom pristupnog procesa, usklade sa sa politikom EU i odlukama u okviru Zajedničke spoljne i bezbednosne politike EU.
Objašnjavaju, međutim, i da ne postoji pravni osnov na osnovu kog bi EU mogla da sankcioniše Srbije zbog neusvajanja sankcija protiv Moskve.
„Odluka o sledećim koracima zemalja u pristupnom procesu, konkretno o otvaranju poglavlja i klastera, jeste u rukama zemlja članica. One tu odluku donose na osnovu izveštaja Evropske komisije o proširenju“, kaže portparolka EK Ana Pisonero.
Prema njenim rečima, EU i dalje čini napore sa zemljama kandidatima ali i svim drugim partnerima da im objasni zašto su uvedene sankcije i zašto je važno da se smanji snaga „ratne mašinerije koja je na raspolaganju Kremlju“.
Srbija prema Pregovarčkom okviru koji su usvojile sve zemlje članice, a kojim se rukovodi Evropska komisija u pristupnom procesu, nema obavezu da se stoprocentno uskladi sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU sve do njenog ulaska u članstvo.
Istovremeno, u Briselu ocenjuju da je trenutna situacija na evropskom kontinentu „bez presedana još od kraj Hladnog rata“ i da samim tim očekivanja od Srbije prevazilaze usvojene pravne norme.
Ovakav stav prvenstveno zastupaju zemlje članice koje se direktno osećaju ugroženim ruskim postupcima, kao što su baltičke zemlje, ali i zemlje koje su ranije imale tvrde pozicije po pitanju pristupnog procesa.
U radnim telima Saveta EU trenutno se radi na usaglašavanju pozicija za otvaranje klastera 3 sa Srbijom, a u diplomatskim izvorima napominju da, ukoliko se u narednih par meseci ne promeni situacija u Ukrajini, ali prvenstveno pozicija Beograda, neke od članica bi mogle da blokiraju otvaranje klastera očekivano u junu.
Ovakvoj situaciji treba dodati i činjenicu da u EU nema preteranog entuzijazma za ubrzanje procesa proširenja bilo kada je reč o Istočnim partnerima ili zemljama Zapadnog Balkana.
Kada je reč o Crnoj Gori, koja se stoprocentno usklađuje sa spoljnopolitičkim odlukama EU, u Briselu kažu da „pozdravljaju i cene jasne pozicije Podgorice“, ali i naglašavaju da očekuju da u praksi vide ono na šta se Podgorica obavezala, a to je primena sankcija prema Rusiji.
„Vrlo cenimo konzistentno i stoprocentno usklađivanje Crne Gore sa EU spoljnom politikom. Implementacija je na nacionalnim vlastima gde očekujemo robusnu primenu i brzo usvajanje relevantnih odluka u skladu sa dosadašnjim rezultatima Crne Gore i u skladu sa njihovim snažnim stavom u odbrani međunarodnog prava i teritorijalnog integriteta i suvereniteta Ukrajine“, kaže portparol EU, Peter Stano.
Kada je u pitanju Turska, koja je zemlja kandidat a nije uvela sankcije protiv Moskve, u Briselu pohvaljuju angažman Ankare navodeći da je ona mnogo učinila u oblasti diplomatije i posredovanja u ukrajinskom sukobu.
Stano kaže da se o opravdanosti i značaju sankcija prema Moskvi razgovara sa širom međunarodnom zajednicom, za koju kaže da „nema pravnu obavezu kao zemlje kandidati od kojih se očekuje da postepeno usklađivanje sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU“, ali da se i one pozivaju i ohrabruju da preduzmu iste ili slične mere prema Moskvi.
Preuzmite android aplikaciju.
