Već skoro 30 godina naučnici znaju za „Mocartov efekat“ i posebno su istraživali kako on utiče na razvoj beba.
Takozvani Mozartov efekat već dosta dugo zaokuplja pažnju naučnika. Oni su pre skoro 30 godina objavili da su ljudi koji su samo deset minuta dnevno slušali Mocartovo delo K448, poznatije kao Sonata za dva klavira, poboljšali veštine prostornog zaključivanja.
Sada su došli do novog zaključka. Isto delo Volfganga Amadeusa Mocarta ublažava simptome epilepsije. Kako je objavljeno, ovaj muzički komad stimuliše frontalne režnjeve mozga, što je povezano sa emocionalnom percepcijom.
U istraživanju je učestvovalo 16 pacijenata kojima je puštana Mocartova Sonata, koja je odavno poznata po svojim pozitivnim terapeutskim efektima na moždanu aktivnost, a za to vreme naučnici su pratili efekat muzike na njihov mozak.
Naučnici su merili moždanu aktivnost pomoću elektroencefalografije, a eksperiment je pokazao je je Mocartova muzika smanjila nalete neuronske aktivnosti koja može dovesti do napada.
Pokazalo se da je slušanje sonate 30-90 sekundi smanjilo broj eksplozija električne aktivnosti u mozgu u proseku za 66,5 odsto. Aktivnost se najviše smanjila u desnom i levom frontalnom režnju mozga, gde se regulišu emocionalni odgovori.
– Shvatili smo, takođe, da se efekti pojačavaju na prelazima između dužih muzičkih fraza – izjavio je Robert Kon, doktorand medicinske škole Gejsel u Dartmutu i vodeći autor studije.
Istraživači su u početku sugerisali da je ovaj fenomen povezan sa emocionalnim efektima muzike, poput oslobađanja neurotransmitera dopamina tokom slušanja muzike.
Međutim, otkrili su da se “Mozartov efekat” ne može objasniti oslobađanjem dopamina, budući da pacijenti nisu bili poznavaoci muzike, čak su pokazali svoju emocionalnu ravnodušnost prema Mozartovim delima.
Mocart i bebe
Istraživanja su pokazal da slušanje Mocartovih dela može poboljšati opštu sposobnost, prostornu inteligenciju i sluh kod dece.
„Mocartov efekat“ je termin koji su istraživači smislili 1993. godine. Oni su dokazala da izlaganje dece muzici Volfganga Amadeusa Mocarta, klasičnog kompozitora iz 18. veka, utiče na kognitivni razvoj.
Naučnici su došli do zaključka da čak i slušanje Mocartove muzike tokom trudnoće utiče na razvoj mozga bebe. Takođe, deca koja su u ranom životnom periodu slušala muziku kompozitora iz Salcburga ranije su naučila da govore i imala su dobar sluh.
Upravo zbog ove naučne studije mnoge škole u SAD su počele da deci puštaju Mocartova dela. To je navelo i državu Džordžiju da bebama obezbedi besplatne diskove sa Mocartovom muzikom.
Istraživači preporučuju roditeljima da bebama puštaju Mocartove sonate pre spavanja, što će ih opustiti, poboljšati im san i podstaći njihov mentalni razvoj.
Novi Sad odbrojava – 100 dana do titule Evropske prestonice kulture
Preuzmite android aplikaciju.
