Већ скоро 30 година научници знају за „Моцартов ефекат“ и посебно су истраживали како он утиче на развој беба.
Такозвани Мозартов ефекат већ доста дуго заокупља пажњу научника. Они су пре скоро 30 година објавили да су људи који су само десет минута дневно слушали Моцартово дело К448, познатије као Соната за два клавира, побољшали вештине просторног закључивања.
Сада су дошли до новог закључка. Исто дело Волфганга Амадеуса Моцарта ублажава симптоме епилепсије. Како је објављено, овај музички комад стимулише фронталне режњеве мозга, што је повезано са емоционалном перцепцијом.
У истраживању је учествовало 16 пацијената којима је пуштана Моцартова Соната, која је одавно позната по својим позитивним терапеутским ефектима на мождану активност, а за то време научници су пратили ефекат музике на њихов мозак.
Научници су мерили мождану активност помоћу електроенцефалографије, а експеримент је показао је је Моцартова музика смањила налете неуронске активности која може довести до напада.
Показало се да је слушање сонате 30-90 секунди смањило број експлозија електричне активности у мозгу у просеку за 66,5 одсто. Активност се највише смањила у десном и левом фронталном режњу мозга, где се регулишу емоционални одговори.
– Схватили смо, такође, да се ефекти појачавају на прелазима између дужих музичких фраза – изјавио је Роберт Кон, докторанд медицинске школе Гејсел у Дартмуту и водећи аутор студије.
Истраживачи су у почетку сугерисали да је овај феномен повезан са емоционалним ефектима музике, попут ослобађања неуротрансмитера допамина током слушања музике.
Међутим, открили су да се “Мозартов ефекат” не може објаснити ослобађањем допамина, будући да пацијенти нису били познаваоци музике, чак су показали своју емоционалну равнодушност према Мозартовим делима.
Моцарт и бебе
Истраживања су показал да слушање Моцартових дела може побољшати општу способност, просторну интелигенцију и слух код деце.
„Моцартов ефекат“ је термин који су истраживачи смислили 1993. године. Они су доказала да излагање деце музици Волфганга Амадеуса Моцарта, класичног композитора из 18. века, утиче на когнитивни развој.
Научници су дошли до закључка да чак и слушање Моцартове музике током трудноће утиче на развој мозга бебе. Такође, деца која су у раном животном периоду слушала музику композитора из Салцбурга раније су научила да говоре и имала су добар слух.
Управо због ове научне студије многе школе у САД су почеле да деци пуштају Моцартова дела. То је навело и државу Џорџију да бебама обезбеди бесплатне дискове са Моцартовом музиком.
Истраживачи препоручују родитељима да бебама пуштају Моцартове сонате пре спавања, што ће их опустити, побољшати им сан и подстаћи њихов ментални развој.
Novi Sad odbrojava – 100 dana do titule Evropske prestonice kulture
Преузмите андроид апликацију.