Kada čujemo reč carstvo, većina nas će prvo pomisliti na Dušanovo ili Rimsko carstvo, a nešto kasnije i na četiri velika carstva koja su se raspala nakon Prvog svetskog rata: Austrougarsko, Rusko, Tursko i Nemačko.
Često u starijem dobu zaboravimo nešto što smo učili u osnovnoj školi – da carstvo nije samo oblik društvenog uređenja i da u našoj blizini i uporedo sa nama postoje i biološka carstva. Jedno od njih, veoma bogato, nalazi se u našem Nacionalnom parku Fruška gora i to je Carstvo gljiva.
Sigurno se pitate po čemu su gljive zaslužile posebno carstvo i zar one nisu biljke?
One u stvari, imaju neke karakteristike slične biljkama, neke slične životinjama ali su ipak potpuno drugačije i jedinstvene. One su veoma važne jer doprinose razlaganju i predstavljaju mineralizatore organske materije i igraju izuzetno značajnu ulogu u procesima kruženja materije i energije u prirodi.
Negde prva stvar koju učimo i koja nam još dugo ostane u sećanju je da gljive mogu biti jestive i otrovne. Dugo nakon što zaboravimo na podele, građu i vrste, ostaje ono što nam je evolucijski najbitnije za opstanak.
Priroda se tako lepo pobrinula da izbalansira broj i jednih i drugih, ali i da nas specifičnim izgledom ili bojom upozori na one koje bi trebalo da izbegavamo. Ukoliko je razlika u izgledu između jestivih i otrovnih minorna, dobra stvar je da i dalje imamo stručnjake koji će za nas da ih proučavaju, uberu i edukuju nas o njima. Strah je obično na strani neznanja, a sa druge strane medalje, kada počnemo o nečemu da učimo, strah se povlači pred svetlom znanja.
U ovom tekstu izdvojili smo vam nekoliko najčešćih i najzanimljivijih gljiva koje krase našu veličanstvenu Frušku goru.
Gljive vole vlažna područja, a na Fruškoj gori gljive mogu živeti na svim tipovima staništa, na pašnjacima, u ritovima, plavnim livadama i šumama, panjevima i granama, opalom lišću, po mahovini, odnosno svuda gde se zemljišta ne obrađuju i gde je zaklonitije područje.
Mešovite šume su bogatije gljivama nego čiste šume. Mogu se naći u sva godišnja doba a najviše od proleća do kasne jeseni, baš zbog toga što im pogoduje vlažna klima. S obzirom na to da se odlikuju hranljivošću, bogatstvom u belančevinama , i ukusom, gljive mogu donekle da zamene meso, a da bi bile svarljivije, treba ih pripremati odnosno kuvati, peći ili pržiti.
Do sada je na Fruškoj gori registrovano oko 2000 vrsta. Poznatije jestive pečurke koje mogu da se nađu na Fruškoj gori su: sunčanica, paprena mlečnica, lisičarka, đurđevača, biserka, velika đubretarka, poljska rudnjača, šumska rudnjača, jablanovača, modrikača, više vrsta vrganja, smrčak, mrka trubača, kripavac i druge.
Gljivama bukovači i zimskoj velurki pripisuju se, pored hranljivosti, i lekovita svojstva, ali treba imati na umu i to da iskoristljivost lekovitih sastojaka ovih gljiva nije uvek najbolja kroz ishranu, već je potrebno da se u laboratoriji izoluju i da se odredi optimalna doza koja je najbolja za čoveka pre nego što se pusti na tržište.
Nejestive, ali gljive veoma zanimljivog imena i izgleda su trud, stršak, babino uvo, ptičje gnezdo, đavolji prsti.
Smrtonosno otrovne gljive čije je prisustvo zabeleženo na Fruškoj gori su zelena pupavka, najotrovnija naša pečurka, i panterovka. Takođe otrovne, ali retko sa smrtonosnim ishodom, su žuta pupavka, muhara, ludara i bljuvara.
Većina trovanja se zavrži sa gastro-intestinalnim smetnjama, ali opreza nikad dosta jer postoje i one koje mogu ozbiljno oštetiti funkcije unutrašnjih organa pa čak dovesti i do smrtnog ishoda. Gljivom se možemo otrovati samo ako je pojedemo ili na neki drugi način unesete u organizam, ali se ne možemo otrovati dodirom ili boravkom u prisustvu otrovne gljive, te stoga gljive ne treba uništavati.
Ukoliko se odlučite da pečurke skupljate sami budite pažljivi i skupljajte samo one za koje ste sigurni u jestivost. Ukoliko naiđete na neku vrstu koju do sada niste videli i želite da naučite više o njima, odvojte ih u posebnu korpicu i ne konzumirajte dok se potpuno ne uverite i ne posavetujete sa stručnjacima da su bezbedne za jelo.
Takođe, dobro je znati i to da se dozvole za sakupljanje strogo zaštićenih i zaštićenih vrsta gljiva izdaju u skladu sa odredbama Uredbe o stavljanju pod kontrolu korišćenja i prometa divlje flore i faune. Pomenutom uredbom je definisano da se otkupom i prometom gljiva mogu baviti isključivo pravna lica i preduzetnici koji su registrovani za tu delatnost.
O svemu tome bilo je reči i prošle nedelje 23. oktobra u Planinarskom domu Stražilovo gde je Gljivarsko društvo ,,Novi Sad” organizovalo je po 19. put tradicionalne gljivarske susrete, na kojima je bila izložba gljiva, prodaja suvenira, stručnih i kulinarskih knjiga o gljivama, proizvodi od gljiva i kuvanje gljivarskog gulaša, kao i predavanje o gljivama. Gljivarski stručnjaci iskoristili su ovu manifestaciju da još jednom upozore građane da gljive kupuju samo od proverenih sakupljača, kao i da se za sve nedoumice obrate gljivarskim društvima kojih širom Srbije ima više desetina. Da li se i vi radujete jubilarnom 20. susretu sledeće godine i novim znanjima o gljivama?
Dragana Arsenović
Restoranski bonton koji morate da znate ukoliko posećujete renomirane novosadske restorane
Preuzmite android aplikaciju.
