Da smo pitali naše roditelje pre dvadesetak godina, da li će doći vreme u kom se fotografije ne izrađuju, verovatno biste dobili odričan odgovor sa blago prezrivim izrazom lica i pitanjem, „kako to misliš“?
To pitanje ne bi bilo neobično, jer je tada bilo nezamislivo da se važni trenuci ne zabeleže analognim fotoaparatom, izrade i uredno slože u foto album sve sa datumom i imenima uslikanih.
U dvadeset prvom veku, stvari su malo drugačije, pa se tako i odnos prema fotografiji promenio.
Gomilaju se fotografije koje liče jedna na drugu, zauzima se već zatrpana memorija telefona koja čuva more jednih te istih poza, situacija i sitnica, pa ih s lakoćom delimo, brišemo i obrađujemo, tek tako.
Bez ičije pomoći, uz malo filtera i više obrade, sa našim fotografijama možemo da radimo šta hoćemo i sve će to fotografija da istrpi, međutim, zadnji udarac zadaju društvene mreže.
Uvek je izrađivanje imalo svoju draž, ne tako jednostavnu proceduru, ali posebnu lepotu koja je obuhvatala kupovinu filma od 30 do 36 prilika za zabeležen trenutak iliti scenu.
Uz nezaobilazni znak za pažnju ili uzvik „osmeh“ ili „siiiiiiir“, prilike su birane pažljivo i strpljivo sa što više preciznosti da taj „škljoc“ vredi truda.
I konačno taj svečani trenutak, kada u ruke dobijemo sveže izrađene fotografije koje vrtimo u krug i divimo se svakoj pojedinačno, jer su ispale baš kao što smo zamislili.
To su bile posebne draži koje se i danas osete prvom prilikom kada otvorimo sve te male vremenske kapsule koje su nam ostale u nasleđe, čuvaju miris i teksturu fotografije, a sada su nam tako dragocene.
Znate taj osećaj kada listate foto album u kojem se nalaze sačuvane sve uspomene na drage ljude i okolnosti, u tom shvatate da se taj osećaj ne može porediti sa „šaltanjem“ fotki sa ekrana telefona ili računara.
Da se razumemo, brisanje fotografija sa telefona nakon raskida nema taj katarzičan osećaj kao kada nakon raskida pocepate fotografiju na kojoj ste sa nekadašnjom ljubavi, samo kažem.
Kad pomislimo da je vreme pregazilo ovaj stari dobri hobi i zadalo mu teški „nokaut“, nije sve izgubljeno, sve je više ljudi koji oživljavaju retro fazon štampanja lepih uspomena.
Ipak se desi da u toj hrpi dupliranih fotki se potrudimo da izaberemo one najlepše (s osmehom) i sačuvamo ih na papiru, jer ništa ne može da zameni trud koji uložimo u sastavljanje albuma i živi osećaj fotografije u rukama.
Ako ništa drugo, sjajna ideja za poklon.
Preuzmite android aplikaciju.
