Почетна > Нови Сад > Новосадске приче

Нови Сад Новосадске приче

Како се на новосадским улицама мењао идеал лепоте?

Појам лепоте тешко је дефинисати. Са том муком мучили су се и много умнији људи. Критеријум лепог ствар je субјективног укуса, a већином и тренда. Лепота и тренд у симбиози често су најлепша варка онога што заиста јесте лепо.
Фото: PrtSc/Facebook/Историјски архив града Новог Сада

Прва помисао већини људи јесте да је лепота једнака спољашњем изгледу.. Иако је то само једно од ствари које би могли да споменемо као оно што потпада под лепо, често је то, оно што и највише привлачи људе.

Управо из овог разлога, вођени знатижељом, покушаћемо да одгонетнемо како се мењао тренд лепоте у Новом Саду и какав је он данас у односу на прошлост.

Уназад неколико векова и мушкарци и жене су своју спољашњост приказивали онако како је то мода или време захтевало. Рецимо мушкарци су почетком 20. века посебно истицали своје шпицасте, дугачке бркове као знак мушкости, док су даме бирале сведену и неупадљививу гардеробу како би се приказале као смерне жене и брижне мајке.

Данас, не можемо рећи да је то баш случај. Појам лепоте умного се променио.

Почетак прошлог века, Први светски рат и друштвена догађања након њега повише су утицала на приступ моди, стилу и изгледу људи. Наиме, након рата 20. година прошлог века, већина држава и градова, баш као и Нови Сад, били су изложени новим трендовима.

Услед обнове текстилне индустрије и недостатка старе технологије, били су потребни нови начини обраде. Тако се и мода повинула новим адаптацијама.

Вунена обрада је, од 20. година прошлог века, почела знатно да опада, као и потражња одевних предмета од вуне, док су неки други материјали постали актуелни. Зимски вунени капути били су замењени лаганим капутима од полиестера или памука, док су остали одевни предмети, постали доста лаганији и опуштенији.

Услед модних револуција, баш као и друштвених, жене су тих деценија између Првог и Другог светског рата биле ослобођене калупа „жене – домаћице“, поготово у већим градовима. У новосадском стилу могла се уочити нешто лакша употреба тканина попут тила, жерсеја, али и Новосађанкама добро позната свила.
Фото: PrtSc/Историјски архив града Новог Сада/Нови Сад 1939. године (фотографију уступио Happy Trash).

Новосадска фабрика Свиле, односно позната „Свилара“ отворена је још давне 1770. године као Новосадска свилара, међу првим фабрикама, а временом је Нови Сад постао центар обраде свиле.

Баш у тим првим годинама након Првог светског рата, у тоталном обрту женске моде, под утицајем великих европских дизајнера попут Коко Шанел, жене, али и произвођачи женске модне индустрије се усмеравају на модне додатке, попут шешира, мараме од свиле, лагане пашмине и лагане блузе, које ће се комбиновати налик на мушку моду, уз панталоне, али и сукње.

Фото: Градске инфо

Мушкарци су између два Светска рата, задржали стил од ранијих година. Одела са оштрим кројем, шешири, али непревазиђени бркови део су комплетног мушког стила који реферише на озбиљност и мушкост.

Фото: PrtSc/Историјски архив града Новог Сада/cone/Autobusi.net/Monografija „Naše prvo stoleće 1911-2011“, O.Agneš, B.Savin, J.Veljkovski, 2011).

Часопис „Политика“ забележио је у једном свом чланку, да се захваљујући новосадским фотографским атељеима сведочи о фотографијама стила прошлога века, попут мушкараца у војничким одорама који су били утегнути, озбиљних лица, али и жена које су се фотографисале  у дугачким хаљинама и у већини случајева са шеширима.

Стил је тада, као и сада, одражавао идеал лепоте, комплетног изгледа особе, али и њену личност.

1925. године почиње да излази београдски часопис „Жена и свет“. Овим, а касније и многим другим, су се све доступнији светски трендови поставили као једна од битних карактеристика личности. Жене су тада под утицајем великих модних брендова, покушавале да код својих кројачица сашију нешто налик томе.

Фото: PrtSc/Дигитална НБС/Часопис „Жена и свет“1925. година

Од 1919. године до 1929. порастао је број фабрика текстилне индустрије на овом подручју, а све већа употреба различите врсте текстила пробудила је и трговинску индустрију.

Жене су своју лепоту, осим гардеробом, истицале и лепим фризурама. На улицама Новог Сада могле су се приметити најзанимљивије женске фризуре, које су највише личиле на пунђе. Шешири су такође били под обавезно.

Након Другог светског рата, женска лепота огледала се у грациозности налик на чувене филмске диве попут Грејс Кели, Аве Гарднер, али и домаћих глумица попут Ружице Сокић, Милеве Дравић, као и непревазиђене хероине Мире Бањац.

Фото: Wikimedia Commons/Позоришни музеј Војводине

Баш као и Мира, на улицама града тих 60-их и 70-их година прошлог века, жене су често носиле кратке мушке фризуре.

Поред тога, носиле су се и локне, као и косу до рамена. Шминка је била заступљена у доста мањој количини, јер је производња козметике била ограничена, међутим на дамама се могао приметити на дамама црвени лак, лагана шминка попут маскаре и кармина, док су смелије жене наносиле и танко извучен ајлајнер.

Мушкарци су у деценијама након Другог светског рата променили традиционално схватње мушке моде. Од тада се на улицама града могао уочити велики број мушкараца у сакоима, браон или црне боје, претежно направљени од вуне.

Тих деценија је било популарније облачити се нешто модерније, са гардеробом која није обухватала реквизите попут шешира и штапова.
Фото:PrtSc/Историјски архив Града Новог Сада/збирка фотографија Павла Ђисалова/Нови Сад

Култ дугачких изувијаних бркова је такође остављен у деценији иза.

Мушкарци су били обријани и пошишани.

Одела су се носила са краватама, током лета лагане, широке, кошуље. Међутим мушкарци нису експериментисали са превише боја.
Фото: PrtSc/Историјски архив града Новог Сада

Хипи покрет је доста утицао на младе особе, па су се као бунт јавиле у гардероби доста краће ствари, разнобојне и шарене. Фризуре на младима више нису биле углађене у пунђе или пошишане, него пуштене и таласасте.

Осамдесете године прошлог века су донеле да новитет у свакодневном стилу, односно комбинацију спортских ствари са свакодневном гардеробом.

Деведесетих година се на улицама Новог Сада могла уочити превласт спортских шарених комбинација. Жене су носиле на себи доста накита, док су мушкарци често били виђени са качкетима на главама.

Нови век је резултирао неке нове правце одевања, фризура и шминкања.

Старији житељи Новог Сада остали су верни класичнијим варијантама изгледа, док су млади експериментисали са модом, у складу са својим афинитетима. Првих година 21. века млади су се облачили по узору на музичке звезде, од хип-хоп правца, до рока и попа.

Најчешћи приказ идеала лепоте и стила за нови век јесу слике младих са тек тада основаног музичког фестивала „Exit“.

Фото: Илустрација/Wikimedia Commons/Flickr

Данас се на улицама града примећују рехабилитовани модни стилови из 80-их и 90-их година прошлог века, али и чудни стандарди лепоте.

Фото: Градске инфо

Данашњи идеал лепоте све више поприма идеал неприродног. По узору на филтере и разне апликације које уређују наше лице и тело, многи попуштају под притиском естетских корекција, покушавајући да достигну неке исувише неприродне стандарде лепоте. У томе чак претерујући.

На улицама града Новог Сада, све више је сређених и нашминканих девојака, али далеко од оне лепоте која је некада била идеал.
Фото: Градске инфо
Време се мења, тренд и мода не би требало да утичу на идел лепоте, јер лепота се налази у свему око нас, у нама, и лепота није тренд деценије, него оно чиме свако од нас одише.

Зато новосадске улице и ми у њима, сви заједно, представљамо лепоту саму по себи.

Kako bi tramvaji mogli da se vrate u Novi Sad?

Преузмите андроид апликацију.